Žena

196 ЖЕНА

Баштован, “ (приповетка).

Мали Нешковић није се још ни родио, а родитељи његови већ се договорише, да га крсте Атанасије и да буде судија. У очевој породици био је већ један Атанасија судија и био је чувен. Наравно, овако ће бити, ако новорођено дете буде мушкарац. Ако буде женско, неће ни то бацити баш на ђубре, јер је и оно Њихово.

Дете је по жељи било мушко, мати је тешком муком намолила кума, да га крсти Атанасије, и кад је детету било 5 година, знало је, да ће учити права и постати судија.

Кад је Атанасији било 9 година, дође некога дана усплахирен и расплакан кући. Мати га брижно пита шта му је, а он одговара: --- да знаш, нећу да будем судија, никако нећу.

— А зашто, рано моја2

— Сад сам баш видео пред варошком кућом ч0века, имао је на рукама и ногама ланце, а оружници га терају. Жене су на улици разговарале, да је тај човек нешто скривио и сад га воде судијама да му суде.

— Наравно да га воде судијама, кад је скривио, уплео се у разговор отац.

— Али јанећу, никако нећу! узјогунио се Атанасија.

= Шта нећеш2! Шта ти смеш да нећеш>! пита га отац.

— Нећу да будем судија. Жене су казале, да су_ дије морају сад тог човека или обесити, или затворити у велику помрчину, а ја то нећу. Нећу да будем судија, и дете поче плакати.

— А шта би ти хтеор пита га отац. Ваљада да будеш владика, па да благосиљаш и праведнике и обешењаке >

Када је Атанасији било 10 година, онда је већ показао на шта има вољу. У школском врту био је највреднији, а кад год је имао времена, помагао је учитељу у његовом врту. Па је и у родитељском дому · засадио у авлији свако празно место са цвећем, салатама и шибљем. |