Žena

356 НИ ЖЕНА

науку за јерес. И у име Бога и Исуса Христа спаљивали су не само научне књиге онога времена, него: и писце. |

— Познато ми је, чико. То беше онај страховити црквени суд, инквизиција.

— Да, инквизиција. Она је у име Бога и Христа гонила свакога, који се не слагаше са њиховим себичним, личним, земним интересима. Сваки дах науке узели су за хуљење бога.

— Заиста, страшно време, чико!

=— И то још није све.

Као што су ти заступници лажног Хришћанства бодро мотрили, да наука не просвети ум људски, тако: су исто бодро мотрили, да уметност не оживи свети

не побуди у људима вољу за земним животом. „Јер ако и сиротиња почне мирјанствовати и потрчи за сладострастијем“ на овоме свету, шта ће онда они» И истакли су начело: Плачите грешници, јер сте се родили у греху; плачите и кајте се! — И то је зар, чико, био узрок што је. утукло насмејану грчку уметност и родило плачевну.

— Сасвим је тако дете. Уметност лажног Хришћанства имала је задаћу да умртвљује, а'не да оживљава. Све је било плачевно.

— А лепа књижевност, чико>

= Лепа књижевност описивала је у сласт живот светаца, који су јели корење и мучили тело своје. И описивала живот светитељки, које нису ни знале да су женско и мучиле тело своје. Музика је постала. жалосна, погребна. Песме су певали пречасној дјеви · Марији. А на извајаним киповима саме ране. Пет рана, седам рана, крваво срце мајке божије. У свима сликама убише човечијем телу сваку форму. Све је морало изгледати пљоснато као даска. Само: да лепе форме човечијег тела не наведу човека на грешне _ мисли. Само не лепо! Лепо је постало грех. У позориштима се приказује жртва Аврамова. Мани!

— То мора да није био занимљив живот чико!

— Како коме! Католичка црква, која је покупила. у своје руке огромно злато и имала на западу Европе: