Žena

ЖЕНА | 368

оним далеким земљама има свега. Биће земног блага

а биће и царства небесног.

— Мора се признати чико, лепо је било смишљено.

— Ма колико да је била та приповетка лепа и свет заглупљен, они далеки ратови били би немогући, да на свету не беше оне велике беде и невоље. Јер је само љута невоља могла нагонити онај силан свет, да остави огњиште, жену и децу и да после хиљаду и више година иде да осваја Христов гроб и свети Христову смрт. " - |

— Ти су крсташки ратови чико, наравно са прекидима трајали око 200 година. (Од 1096—1291).

— И у тим ратовима дете, кад већ није било људи, покупише и децу. У том дечијем крсташком рату, погибе, пропаде, око 50.000 деце. То беше иродски план. |

-- И опет не постигоше ништа чико! Христов. гроб нити су осветили, нити освојили.

— Ипак су крсташки ратови донели свету и нека добра. Али се дете осветили онима, који их почеше.

— Мислите ли о томе чико, да се свет опаметио >

— Јесте! Ратови су и данас велики учитељи а камо ли пре, кад свет није имао ни школе ни књижевности. Они сељаци из забачених крајева, где је једва кадгод стигао путник, видеше сад света и стекоше искуства. Почеше мислити. Гледаху сваки час смрти у очи и постадоше слободнији. По оним опасним путевима и незгодама, научише довијати се.

— То је природно, чико!

— Они, који се вратише, видели су и искусили на далеком путу много. Изиђоше из села и почеше насељавати вароши, где нису зависили од спахија. А где су и зависили од спахија, лакше се бунише. У варошима пониче такозвани, средњи сталеж, који је био разборитији и имућнији. Развила се опасна „књижевност“, жива књижевност, што је ишла од уста до уста. По колебама нису више причали „житија светих“, него о разврату калуђера. Сељак је доцније све јаче пристајао уз реформацију. |

— Силан је био тај верски покрет чико.

~