Žena

ЖЕНА 327

Пана овако нас је тешила: Не бојте се. Добро ћемо заменити своје главе. Пре но што непријатељ хтедне да вам што учини, изгинуће и он.

И онда тетка-Пана извади из недараФдве бомбе. Ја јој као у шали рекох да је то врло лепо, него ако може бити да ми сви останемо живи, биће боље, а наша млађа браћа умеће већ достојно заменути своје главе, и једва наговорисмо тетка-Пану, да бомбе пошто није хтела да их баци у реку Бистрицу, закопа у своме дворишту.

Како смо сачекали непријатеља, шта смо све пропатили у бугарском ропству, описаћу другом приликом. (Овде само наглашавам, да нам је ова жена била анђео спаситељ.

Са њоме смо у очи самог уласка Бугара, са ње ним знањем, пристанком и њеном сарадњом, у њеном дворишту закопали све ствари од велике вредности.

· Скоро две недеље били смо ту и све могуће смо чинили само да се што пре избавимо бугарског ропства, које је можда било најгоре. Па кад смо више крађом, када смо у правом смислу речи побегли из Призрена, тетка-Пана нам је и у томе помогла.

„Из једног ропства допадосмо у друго. Има времена да и то све опишем. |

ж

Освануо је и дан српског ослобођења. Српски јунак је први отпочео борбу, српски јунак је задао и последњи смртни удар непријатељу. Српски јунак је као оно великомученик Ђорђе, победоносац, распорио хидру и стао јој ногом под гроце, да више никада не узмогне дићи главе. Српство иде сада по тужном разбојишту. Хај, колико их је, што сном мртвим спавају, колико мајака кука, колико се сеја бије у прса, колико удовица нариче, колико вереница уздишу. Али ће сви ови борци живети у онима, који остадоше у животу, и који треба да се сви без разлике покажу достојни толико силних још не побу- |

саних, светлих гробова.

,