Žena

ЖЕНА 393

Прошао је Божић, и прошло је још неколико дана по Божићу, докле се Баба накануо да прича о своме злу. Тек неког вечера, када се већ све смирило поче: | |

Ја сам видите господине мој затворен и оптужен, што сам проневерио државног и општинског новца нешто преко 4000 круна. И то је на велику моју жалост и на велику моју страмоту, истина. Баба је дуго прикупљао снагу и после тога је причао ствар лагано испрекидано, а доста је пута брисао и сузе.

Ви можда мислите: Види зликовца! Машио се да

_ узме туђе, покушао је да превари и закине државу.

Свака, таква помисао била је далеко од мене. Па опет

сам узео. Али не да не вратим, ил заметнем траг, него

сам јузео да вратим... Наравно да је то забрањено.

| Питаћете ме: Па зашто сам узео, кад сам знао да

је забрањено. Требало ми је! Знате ону нашу пословицу: Боси краду опанке, а мени је требало...

_| Мој је отац био чиновник. Он је мене и брата веома тешко васпитао, откидао је од својих уста, али нам наравно оставио није ништа. И ја сам узео сироту. Имала је свега 2 до 3000 круна, итек по удаји наследила је кућу од своје тетке. Можда би боље било да није. Та је кућа била презадужена. Добро ми је саветовао један мој пријатељ, ако не могу одмах да продам кућу ма с најмањом добити, онда да не припримим наследство, јер ћу се стом кућом само заплести. Ја сам наследство примио, продати је нисам хтео Уз малу добит, те сам помало улагао у ту кућуи надао се да ћу у згоднијим приликама кућу полако одужити ил да ће јој доцније скочити знатно цена. Та

_ ме је кућа заиста пореметила. Долазио сам веома често _у непредвиђене заплете. Сваки час требало је кућу оправити, сваки час је остајао по који стан празан, сваки час није неко на време платио кирију и ја сам онда бивао у неприлици.

Право да кажем било је кубуре и пре тога. Кад су ми деца божијим благословом долазила у кућу,