Žena

ЖЕНА 397

женско, приноси жртве и помаже отаџбини у најстрашнијим часовима њеним, дотле неколико заблуделих, покварених, развратних синова отаџбине подиже грешну руку своју, да пљачка државне и општинске касе. Држава је дужна да употреби према таквима сву строгост своју.

Не могу вам казати како ме је лепо бранио мој бранилац. Говорио је као адвокат и као пријатељ. Утишавао је страсти које је распаљивао државни ту“ жилац и доказивао, да оно што по параграфу изгледа највећа правда, то би у овом случају била највећа неправда.

Није помогло! Државни тужилац је одговарао, и обараше све, што је мој бранилац наводио за моје олакшање. Чак и моје шесторо деце не прима за олакшавајућу околност. Шесторо деце, каже: Тим горе. Оптужени је бацио сенку на те невине створове... И само је отежавајуће по њега, да га чак и помисао на оно шесторо деце није била у стању одвратити од оног ружног, грешног и забрањеног дела.

И суд ме је осудио... Знате ли на колико ме је. осудио. На три године — робије.

Страшан је био смеј што га је у тај мах спопао. _Али чекај те, то још није све. Државни тужилац је апелирао, наравно не у моју корист, јер му је и та казна мала.

Она ноћ била је страша и по мене, камо ли по њега. После неколико дана добио је писмо од жене, Писала му је: „Ово је само искушење, које морамо обоје издржати, деце ради. Све ће се изменути. Мени моја љубав каже да ће се све изменути: „Устај, живи, бори се, не клони!“ Деце ради, тебе ради, а помало и мене ради. |

Ово је писмо умирило Бабу, као свако писмо његове жене, али не за дуго. Замало је поново западао у тугу и очајање.

Од тада биваше с њим све горе. Ако га што 32питам не одзива се, задуби се у мислима као изгубљен. · Кад покушам да га извучем из тих мисли, тргне сен у први мах не зна где је, као да долази из другог света.