Žena

404

ЖЕНА

А колико је веселих, раскалашних, чисто бих рекао безбрижних часова на фронту. Има их и у затвору. Има и напољу, у слободном животу часова, кад посред највеће породичне несреће, слети анђео мира, и зрак осмеха на оне, који су несретни и жалосни.

Тај анђео који се јавља у најтежим часовима у војничком рову, на фронту, у затвору, у сваковрсној несрећи, није друго, него живот. ;

Наш Баба није више разумео шта је то осмехи добра воља. Чак ни за часак. Он се чудио оним пошалицама које се кад-кад ређаху. Он је задивљен разрогачен гледао у оне, који се кад год од срца насмеју. У њему не беше више снаге живота, он није више разумео живот.

— Смирите се Бабо! рекох му једном приликом. Прво да чекамо курију.

Али он није дочекао пресуду курије, јер је дошло нешто по среди. Ако дозволите, да вам опишем то нешто. |

То нешто продре кроз дебеле тавничке зидове, увуче се кроз високе прозоре, дође упркос стражарима, челичним вратима и гвозденим шипкама, шчепа заточеника за прса, за гушу, за душу и вуче га неодољивом снагом напоље, у свет, са оне стране браве л зидова. Али он не може. Не може ни ноћу да прође неопажен кроз „звезду“, не може да прескочи високе зидове, ни да развали гвоздене капије. А она снага вуче га с дана на дан неодољиво напоље. Та је снага пролеће. Ко је у пролеће дизао тежак камен са земље, па и под тим каменом нашао траву, што је пролеће извлачи из земљине помрчине, тај. може отприлике оценити снагу пролећа. Та снага подиже читаву природу из мртвих и обнавља је. Та снага буди животиње из тешког зимног сна и довикује им: Устаните, да опет живите; време је. Та снага довлачи тице селице са далеког југа; та снага извлачи | из хладне, црне земље зелене ливаде; та снага узбурка и узавре вино на дну подрума, које је у дебелом бурету. У томе добу узавре и у робу крв и душаи тело. Снага пролећа вуче га неодољивом снагом напо- |