Žena

ЖЕНА 5 413:

Сумња.

О, кажи ми, кажи, из кога си краја, Са које ли звезде, из кога ли света > Је си л вила, често само што долета, Или анђуо, ког ми посла Бог из Раја»

У ечима твојим свемир вас почива, По лицу ти зора насмејана руди, Босиоком свежим одишу ти груди Божанство у стасу твоме се открива..

У близини твојој ја осећам, како

Утиче на мене нека сила виша,

Поглед твој ми часом бол у срцу стиша И утрне борбе распламтели пак 0.

А кад сагнем главу ка очима твојим Да завирим дубље у чудно ти биће Не, не! Тад ни часка једнога не двојим Да је тачно моје првашње откриће.

Ђ. Лазић.

Туђе мисли.

Ни једна реч, ни једно дело не може да нестане, све остаје и носи плодове.

ж

Кад уста говоре, пази добро шта очи кажу. =

Страст је сталнија од разума.

ж Многи књижевници имају дна појма о свету, један у своме животу а други код писаћег стола. ж Кад смо у страху, онда нам сказаљка на сату иде брзо; у нади и очекивању иде нам и сувише споро.