Žena, 06. 07. 1919., str. 47

нас учи природа. Кад осећам бол, глад, жеђ, сан, то

ме природа опомиње да ми нешто смета. Зато морам. претпоставити да постоји тело. Дакле „ја сам“, постојим, то је доказ о души мојој. Гладан сам и жедан;

· То осећам и то је доказ о телу моме.

— Тај Декарт има чико занимљивога у себи.

— Али му је права заслуга, дете, што је и он био зато, да се сва дотадања филозофија годбаци и, почне испочетка. Он је умро 1650. године. ·

— А после>

— После њега је дошао Лак (Госке). Он је учио: медицину и на његовој филозофији. опазило се то. јасно. Он је нарочито доказивао, да нема урођених мисли. Нема мисли које је душа нашла, стекла у свету ван тела нашег, па донела собом у тело.

— Да ли он то и доказује чико 2

— Каже: да има урођених мисли, сви би људи имали те исте мисли. Да има таких мисли, и деца и блесани морали би имати те мисли. О богу, о врлини, · сваки народ мисли друкчије. Нема ни једно морално правило које би било код свију народа. Да има тих

урођених мисли сви би их имали. "

— Тај је већ близу истине чико.

— Он каже: Наше мисли имају само један извор ; искуство. Да слатко није горко то знамо сви, али та мисао није у нами урођена, него смо је добили из искуства. Паша душа је сасвим празан лист. У њој је оно, што искуство уреже. Лак је материјалиста. Он већ не дели душу од тела, као они пре њега, он већ назире да душа извире из радње тела. |

~ ж — Тада сеу француској појавише енциклопедисте. — Дакле дођосмо до енциклопедиста чико. — Наравно, у брзини. Даламбер и Дидро уре-

· ђиваше часопис „Енциклопедија“, па су енциклопе-

дистама прозвали оне, који су радили на томе часо-

пису. Тосу биле претече велике француске револуције,

што је букнула у француској на крају 18. века. — Је ли збиља, чико, филозофија енциклопедиста створила ту револуцију 2