Žena

456 ЖЕНА

Ми се заволесмо, и на брзо, преко реда прескочивши моје старије сестре, постанем му жена. Млада сам била, мислила сам да је за брак доста, кад се. воли мужа. Да жена има и дужности, да има и бриге и пуне руке рада то сам увидела кад постадох жена. Воља је за све то била, али није било довољно разумевања за све то. Ја сам и код куће нешто-нешто помагала, али самостално нисам радила. Сад се пак све тицало мене и само мене. Можда се ни потужити не смедох, јер би ми рекла: кад си се умела удати сад треба и да умеш радити. М ја сам радила. Напрегла сам све своје силе и сад могу са задовољством казати, да нико никад није знао ни дознао шта сам знала а шта сам тек тешким трудом и муком научила. ве + Имала сам ту задовољштину, да ми је у току године признала и моја мати и свекрва, да сам добра домаћица. Али док сам постала, колико ме је то муке и суза стало, то је остала моја тајна. Ја сам се удубила у моје домаће послове, мој муж је вршио своју дужност, ал је волео и весео живот. == Био је добар, њежан, волео ме је, ал је волео и весело друштво. Док је био нежењен и веселио се, те са тих весеља са свирком и песмом долазио и пред моје прозоре, ја: сам уживала, то ми је годило, али сад кад обоје свршимо свој посао, радије сам га гле_ дала уз мене него да сам оде у друштво. И онда сам се трудила, да му заменем то друштво. Свирала сам и певала сам му његове најмилије песме, прво сама онда с њиме заједно. Почела сам да се занимам његовим позивом. Читала сам и питала сам га. Одлазила сам у његову ординацију и асистирала му при опера" цијама. Све више и више постајала сам му занимљива, те није тражио мимо куће уживања, све више и више постајала сам му помагач у његовом позиву. Постајали смо једно другом допуњавајућа снага и сродне душе.

Кад су нам деца расла, ми смо се заједнички делили у нези и бризи. Он је мушку децу упућивао а ја сам моје кћери већ рано поучавала у домазлуку. Учили смо их да раде, да мисле и да осећају. Учили смо их да се не стиде никаква рада, да мисле по-