Žena

ЖЕНА | 467

Српска тробојка

Једног дана прошле године огромна гомила света

беше се искупила на железничкој станици у Буксу.

Било је ту понајвише Срба; али је исто тако било доста Француза, Талијана, мештана Швајцараца, па и Немаца. Букс је једно мало доста живо место на граници Швајцарске. Ту се из Аустрије прелази у Швајцарску.

Све' из места и са разних страна, близа и далека, изашло је да сачека, види и поздрави ретке госте, који првим возом долазе. То су српски заробљеници и рањеници, који се размењују са аустријским заробљеницима и рањеницима који су се налазили у српском ропству. | | Међу чекаоцима завладало је нестрпљење — воз је закаснио. Али се убрзо за тим нестрпљење преобрази у необично одушевљење, Јер се најзад у даљини појави воз, који са хуктањем уђе у станицу.

Дуж воза, кроз отворене прозоре, извиривале су главе српских војника. Лица сува, опањена, мршава, изгладнела — страшно је било посматрати ове мученике. На многим очима блистале су сузе; неки нису више ни суза имали. Мараме су сеу зраку лепршале, суре шајкаче се њихале, а кроз ваздух је громогласно | одјекивала српска народна химна. А одговор на химну били су громки узвици

— Живела Србија!

— Живела српска војска!

Одушевљење ово поста још веће када воз стаде. Из њега поврвеше српски војници и официри, да се поздраве са свима, који су овај свечани дочек приредили. ЈЉЉуди и жене, старо и младо — све што се ту затекло —- тискало се и гурало кроз гомилу, да се упозна са ма којим српским борцем и рањеником; да

"му пријатељски стисне руку и да ма штогод чује из _његова живота и робовања. Жене и девојке, пуним

корпама јестива и пића, колача и дувана и друге Ђаконије иду од једнога до другога редом и оберучке деле поклоне овим мученицима, од којих многи изгле-