Žena

480 ЖЕНА

нити сматрамо за истину.“ Да је било раније могућности за то, нашло би се већ људи, који би то рараније изрекли. Види се дакле јасно, напредну филозофију, створило је напредовање природних наука. |

Али сада настаје ово питање. Када се напредна филозофија сасвим утопила у природне науке; када се она тим наукама предала на милост и немилост, шта ће нам онда филозофија» Зар није она онда пети | точак у колима>

Није! Свака наука тражи по своме одређеном: пољу истине. И-тражи законе тим истинама. Даље не иде. Али филозофија каже: Човечије знање није по пуно, ако се састоји само из гомиле истина: Врхунац | знања и врхунац користи постизавамо, ако проучимо, | у каквој се узрочној вези налазе те поједине истин | појединих наука. Напредна филозофија тежи, да нау не истине свију наука покупи у целину и покаже оно“ велико начело, које постоји у природи. А у том свом. великом послу не сме узети у рачун ништа, што није доказано.

Ова основа напредне филозофије од огромне ј важности. У овај мах не треба да питамо: шта је св нашла и постигла та нова филозофија. Узмимо д није много. Готова зацело није. Али је стала на пр ви пут, на коме ће наћи и мора наћи све оно, што: човек уопште може наћи.

Највећа невоља старе ој била је шт "није имала одређен пут,:по коме су сви њени радни ци морали кћи. Стара је филозофија тек тражил пут. И сваки је ишао другим путем, и сваки је наша што ново. М сваки је почињао испочетка. Мимо с друге науке, само је филозофија била неорганизован није имала утврђена темеља, на коме су могли зидат сви и продужити тамо, где су њихови претци стали

На темељу данашње напредне, научне филозофиј омогућен је здружени, постепени рад, а да не почињ сваки испочетка. Поврх свега тога је данашња фило. зофија у добрим рукама. Није било тако давно, кад су се с филозофијом бавили скоро искључиво проф сори историје и професори грчког и латинског језик