Žena

ЖЕНА 489

томе и обогаћено грађанство. Победом пак идеја француске револуције и нестајањем сталешких разлика "и преграда, током 19-га столећа развија се мода и код ељачкога сталежа, будући да се сељаштво тада по| чело нагло дизати и богатити. И мода, ношња код широких народних слојева исто је тако изложена про_ менама, као и код других сталежа. Шта више, баш "та народна ношња је најкарактеристичнија по сваки _ народ, јер — као што је напред већ речено — народ уноси у њу не само сав свој укус и своју наклоност "и пријемљивост према пластичној уметности, сликар„ству, него је оно исто тако и израз и знак способности и наклоности за напредовањем и културом.

(Све досада расправљано је само о моди, но по-требно ће бити рећи нешто и о луксуриозности, о раскошности, будући да се нажалост врло често из

моде прелази у раскошност, и често се стога под мо_дом и мисли на раскошност. Под модом се "разуме _лепо, укусно и целисходно одевање и промена тога. одевања, а раскошност, луксуриозност је претеривање, претрпавање и неупутно, неукусно и нелепо удешавање _и мењање одела и ношње. У ову погрешку и ману _ најчешће падају женске. Истина, и мушки мењају крој, облик и украс свога одела, али никада не толико и "тако као женске. Стога се раскошност и осуђује толико, јер све што је претерано, непотребно и непри"родно не може имати ни добре последице. Док је

ода, то јест лепа и целисходна ношња дозвољена и хваљена, дотле се луксуриозност, раскошност мора сузбијати и кудити. Мода је нешто природно и лепо, а раскошност је неприродна и ружна.

У вези са модом споменућу још и ову ствар. ада у новој, слободној и нашој народној држави ребало би да негујемо и све оно што је наше, на-