Žena

452 ЖЕНА

Ако постану једно другом обични, наскоро ће постати досадни, затим равнодушни, а то је повод незадовољству, што убија срећу. Муж на жени мора стално да опази нове врлине, лепе стране њена карактера, да га она увек занима и да јој је благодаран и поноси се њоме. Жена треба да проучава особине његове, да се труди да га потпуно разуме, да се интересује за оно што њега одушевљава, да има удела у његовом раду.

Јер жена треба да постане и буде мужу не само жена, домаћица и мати деце њихове, већ и друг и пријатељ му. А то само онда може у пуном смислу бити, ако се труди да им не-само осећаји већ и идејали буду једни и исти. Такав један леп пример идејала, живот једне породице имала сам прилике код мог боравка у овој лепој природи да посматрам и зато се реших да ту слику одмах тренутно снимим у моје огледало.

Слика Ц.

У Срему на плавоме Дунаву, али далеко од обале без пристаништа и без жељезничке пруге, лежи једно мало убаво сеоце. Зрак је необично добар, вода лака, питка као млеко. | = |

Село је лепо. Људи у њему мирни и весели. Куће нове и старе али све чисто окречене. Ливаде зелене; у двориштима шарено цвеће, воћке и дрвеће. Ду кући где сам ја, ту станују душе силне.

У том китњастом крају Срема живи већ 20 година Србин лекар са својом породицом. Као ђак свршавао је гимназију у нашој вароши, био друг мога брата и на свеучилишту били су заједно па и данас су врло. добри пријатељи. Кад се оженио неколико година нисам га видела. Тада једнога дана дошао нам је у по“ сету са својом породицом, женом и троје деце.

То нећу никад заборавити. Ја волим јако децу. Најмлађе дете нашег пријатеља беше дечко од три године. Леп, мио, несташан дебељко. Кад сам га видила сагла сам се, раширила руке да га примамим к себи, а он са веселим разрогаченим очима погледа ме, рашири његове мале ручице и дотрча к мени у наручје.

Тако смо се грлили и љубили. И док су се остали