Žena

сл с

ЖЕНА

иза оних познатих густих решетака на испољеним турским прозорима, чезнула за непознатим слободним

животом, заморена осамљеном досадом — исто онако као што и ми сада чезнемо за нашом изгубљеном слободом. ·

Слобода! — Како је то божанска реч, како смо и сувише мало знали ценити то тако скупоцено благо, тај извор живота..... |

Сетиш ли се само своје слободе, сетиш ли се“ оне своје напуштене кућице и свега што си тамо. оставио, нема ти онда тежих мисли. Тешке су те. мисли; мучне су и тучне као јесењи мрки облаци, и. гоне ти умље далеко, далеко тамо где си све то оста вити морао и преко своје милости и воље.

Ето, тако сам ја данас пошао са тим тешким. мислима још од оне „покривене чаршије“ и водиле. су ме преко Солуна; извеле ме упоље и, ето довеле

ме до најкрајње стазе живота, која се завршава гробом.

Покушавам да што друго мислим, али се не може па не може. једна је иста мисао код свих наших овде који смо отаџбину оставили; она кроз све нас под-. једнако струји као она потајна, опасна, грозничава · језа, која те ломи и испија; испија полако и постепено, ама са одређеном сигурношћу. На сваком ко-. раку, Рој сваком сусрету свакодневно питаш: кад ћемо кућиг кад ћемо кући А одговор не смеш ни да сачекаш, јер је то одговор Пн НОГ незнања.

- Добар дан, господине! трже ме из заноса звонки чисто српски, неке пуне милости непознати глас. То. беше преда ме, на моје велико изненађење једна по-_ вишља, сувоњава Туркиња са подигнутим печетом. откривена лица; врло пријатна, отворена и својтљива "лица. То беше жена у доба свога живота, баш када младост сусреће своју блиску јесен.

Пред њом су ишла њена два малишана са пл вим фисићима на округлим, буцмастим главицама.

У поздраву њеном приметих, да то није од они _ жена, које вас у име избеглице за неку милостињу