Žena

=

ЖЕНА 597

Живот им тече у љубави и задовољству. И ништа није реметило хармонију њихове душе и срца.

Опет су године пролазиле. Писма су се измењи-

·_ вала. Већ су имали и принове у породици: умножила

се са две кћери. Родитељи су пливали у срећи. Де-

војке су већ биле од 8—10 година, као мушкарци кад

су први пут овде били, а они тада малишани сада већ беху .на универзи млади људи.

Узајамна је била чежња да се опет видимо. Писмом се договорисмо да се од сад сваке године о Ускрсу сакупимо једне године они код нас а друге ми код њих. Они ће учинити почетак. Проведосмо Ускрс код нас. Али само су са двема ћеркама дошли а мушкарци беху пред испитом један у Бечу а други у Берлину те њих нисам видела. Јако ме је жао било. Радо бих их видела била као младе људе, јер их као децу само знадох. Женска деца беху добро васпитана, послушна и мила, али још деца ни пупољци а да би човек могао видети како ће се развијати, иначе је између мужа и жене постојала стара љубав и слога. Ништа није помутило њину срећу, деца су им напредовала и телесно и умно, прикупљајући себи знања и они су.мирно гледали у будућност. Ускоро после тога ја се озбиљно разболем и бејах у Бечу на операцији. Тамо је био професор и вешти оператер брат моје рођаке а и тамо је довршивао своје науке млађи син њен. Она ме је толико волела да је написала -обојици очајно писмо и метала им на срце да ме негују и обилазе. Брат њен ме је успешно оперисао и братски о мени бригу водио. Тако исто и њен син сад већ _ човек, био је пун њежности и пажње према мени и сваки дан би долазио да драгој тетки прекрати време. _ Видело се на њему да је одрастао у кући где влада

"међу родитељима љубав, поштовање, слога и једнодушност. Видело се, да му је оплемењена и душа и срце. Имала сам ту радост да видим и старијег сина, који се из Берлина на ферије кући враћао и свратио како рече по налогу родитеља да и он неколико дана _ буде уз болесну тетку. Ето колико су ми моји рођаци