Žena

А , ћ : ; ; да то однесем гђици Теодори. Али нисам хтео пред подне да јој одем, глава ми је била још увек мало збуњена и ја одох на свеж зрак.

Када сам дошао кући дочекала ме је мати врло узрујана и ако је хтела да то не опазим на њој. Али се брзо издала:

— Ако бога знаш, сине, рече ми дршћућим гласом, што · ти је требао ноћас револвер 2

— Какав револвер > питам. у

_- Па твој револвер, извадио си га из ноћњег ормана и нашла сам га на твом столу међу хартијама.

Сетио сам се неког извесног ноћашњег часа, који ми је био мало светлији. Аха! То је било сигурно онда, када ми се превртала по глави мисао: Ако се уопште може у небо, · не може се жив. Извадио сам био већ и револвер, али га

„нисам употребио. Но матери сам казао: — Сад се сећам. Ноћас, кад сам најбоље радио, онај наш црни мачак толико је мрњаукао око мојих пропоре: да сам неки мах хтео да га убијем.

Мати ме погледа брижно, и канда помало неповерљиво.

» Загрлио сам је. И оставио сам револвер мирно на његово место. | Мало доцније вратила се старица. — Сине, заборавила сам. ти казати. Шиљала је госпођица Тода (моја | је мати стално. звала гђицу Теодору Тода.) Тражила је неку књигу и молила те да дођеш још пре подне, има да ти нешто саопшти.

— Хвала! Ал пре подне нећу више ићи, можда после подне. |

Зашто сам казао, да пре подне нећу ићи, није ми још било јасно у онај пар. Да ме је други пут ма кад звала, ја јој само онда не бих отишао, да сам био мртав.

“ Но оно ново стање што се стварало у мени, постајаше | ми замало све јасније. У мислима ми дође прво револвер, па _ онда Тода. Зашто моја мати зове Теодору Тода. И дође ми у памет она песма: :

Бацала Тода јабуку!

На кога падне јабука,

Оног ће Тода љубити.

На старца паде јабука,

Тода га не хте љубити... 7