Žena

202 ЖЕНА

срца није тренутна Будљивост и полован осећај. То су душе које носе у себи величанственост и солидност класичног неимарства.

Нема сумње да је за то потребно добро познавање и правилно васпитање самога себе. Јер жена има не само прирођени дар за љубав него у својој покретљивој и осетљивој природи и склоност да уме и мрзити, Зато се често догађа да када мушки дођу у сукоб жене сипају уље на ватру и стално подржавају свађу у место да стишавају страсти и у сред свађе да припремају измирење. На жалост, садање стање наше културе потпомаже те рђаве склоности. Данас су многе жене изгубиле понос и вредност своје природе и сасвим прихватиле мушке методе и обичаје, па зато нису кадре да ублаже и паралишу суровост мушкарачке борбе за опстанак, него је својим сензитивним бићем још повећавају и раздражују мржњу и остале ниске инстинкте. „Нисам зато да мрзим него да волим“, ова Антигонина. реч има више него икада своју пуну вредност. Доиста права жена сваки сукоб у животу употреби, да свом снагом и доследношћу стишава страсти и мири завгђене. У таквим приликама се најбоље види велика светост и одговорност цигле једне речи. Колико животнога мира зависи од добро васпитаног језика!

Права женска самосталност развиће се онда, ако већ младе девојке учимо и научимо-да најмање сукобе и најобичније распре решавају паметно и на потпуно женски начин. Ако буду у том погледу извежбане остаће потпуне, праве али јаке жене и онда када их снађе и највеће зло и ако падну у највеће искушење. Таке су жене биле хришћанске мученице које су онако одлучно и јуначки ишле у смрт. Онај душевни мири прибраност с којом су ступале у грену потсећао је на снажне ратне походе римских легија, а не на слике женске природе. Шекспирова Хермијона у „Зимској причи“ је један дивен узор како жена може своје право и част успоставити на један бескрајно узвишен начин. Да се жена у борби са животом и човеком не