Žena

36 +! у ЖЕНА

Дњестра, за тим Буга. Баш стигоше нове чете, да попуне већ по трећи пут скоро уништени пук.

Уђосмо поново у крвав бој. Небо се проламало, земља се тресла од силне грмљавине топова. Нашем пуку је издата заповест, да по сваку цену пређе Буг.

Голобради младићи са полуседим људима јуре напред, без даха са замућеним и укоченим очима. " Сваки је упро поглед на ону страну обале, као да им. је то једина сврха бедног им живота, мислиш тамо ће бити крај њиховој патњи и страдању.

Преко џбуња и лешева својих другова, преко потока крви, јури ред за редом, а што ближе реци све их је мање на броју.

Одједном ми се указа слика мога помоћника, коме је граната продерала трбух и просула црева.

На груди ми се поново спусти терет, руке ми се саме почеше мицати, као да би хтеле да покупе црева несретнога младића. У ушима ми одјекну, очајно стењање очајника, помешано са хуком и вревом и таман да га почнем превијати, кад зафијука граната, зачу се страшан тресак, око мене се посумрачи. Ја за часак изгубих свест, а кад дођох себи, бејах претрпан земљом, црева мога рањеног млађег друга разлетеше се на све стране. |

Већ се у мислима почех искобељавати из рова у коме сам полузатрпан лежао, да приђем мртвом другу, када се прозори моје собе снажно затресоше, моје се. псетанце трже из сна, цикну и дршћући подвуче се под моје ноге...

Изненадна топовска паљба ме је пробудила из маштања и ја приђох прозору, да разагнам немиле. успомене.

Небо је превукла суморна сива копрена.

Људи још суморније оборили главе те један про- | лази десно други лево. Никоме се не мили, никоме се не пева. Као да сваком читам из очију очајно питање; Па докле тако 2 |