Žena

ИЕ

ЖЕНА 245

' нови били све сами бећар-момци, старе нежење. Као

председник важио је најстарији члан тога друштва господин учитељ Марко, кога благородни мештани Зецом називаху а који је иначе био и добар певач. Друга знаменита личност био је адвокат Стева или Татика, који је често увесељавао друштво својим причањем и шалама. Ђока сенатор или по надимку Штука, знао се тако слатко смејати, да би редовно повукао и остале за собом. Паја трговац, кога неки из пакости назваше чивут-Пајом ма да је био хришћанин и православан, обично би мирио друштво и препоручивао западњачку финоћу, елеганцију и културу, што је и он присвојио на путовањима по Пешти и Бечу. Газда Тоша, коме опет зли језици наденуше надимак БаронШнајдер ваљда зато, што је био врло имућан те имао велику кројачку радионицу и трговину, он је својим јаким и звучним гласом увек све надвикао, будући да је стално нешто доказивао и политизирао. Најмирнији али и највећи пијаница био је „вечити омладинац“ Милета, који је са својих 145 кила и 45 година увек био „младић“, весео и накресан. Апотекар Мита-Грк бис је у целом друштву највећа ципија, јер никада није никога частио. Судија Пера, назван „капларом“ зато што је у војсци дотерао само до капларскога чина, био је ружан, висок, сув и танак баш каои они параграфи са којима се он сваки дан бочио, а друштво га је често заједало са проводаџирањем и женидбом. Најмањи по телу и најмлађи по годинама био је професор Столе, јунак ове приповетке. Он је тек пре годину дана био дошао у В. и већ му је неки шаљивчина пронашао надимак „цифра“, можда зато што је у гимназији предавао математику или због другог каквог разлога. Но Столе није много марио за овај надимак а ни за друге „рђаве“ гласове по вароши. Он се одмах по доласку у В. упознао са овим „бећардруштвом“ и заволео га. Свако вече чланови би „држали седницу“ до једанаест сати у гостионици „Код седам пацова“. Иначе се та гостионица званично звала