Žena

НЕНА 345

независним и одмах је изашао пред своје са изјавом, да он има најозбиљнију намеру, да Јелкицу, своју комшиницу узме за жену. Разуме се, да његови ни чути нису хтели за то. Тетка-Нана његова само што га није проклела и одрекла га се. МИ као што тоу оваким приликама обично бива, његови су постајали. све мекши и попустљивији, што је он тврдоглаво више остајао при својој намери. А када је напослетку још и попретио, да ће је или силом довести или отићи с њом у далеки свет, е ондасу и његови већ дали свој пристанак. Но још је теже ишло са прошевином код њених. У први мах само што нису отерали проводаџику; затим када се девојка од туге и севдаха разболела, почели су мировни преговори између две завађене куће. Напослетку после дугог отезања, извијања и преговарања дошло је до коначнога мира, то јест сватова. Весеља није било никаквог, само се венчање обавило у тишини после јутрења. ж = ж

А њена мајка и његова теткар Оне се ни тада нису помириле, него су тако у завади после неколико година умрле. Деда Паја је пак са његовом женом кроз дуги низ година живио у најлешшој слози и љубави. Модерне бракове је често грдио, и још чешће ми је препоручивао, да се никако не женим девојком са „штранда“. Јер, кзо што је обично говорио, човек само у ономе ужива и оно воли, до чега је тешко

_ дошао и што је тешком муком постигао. Он је, може

бити, чак и тога мишљења и уверења био, да је своју жену само зато толико волео и поштовао, што ју је после толико неприлика и незгода добио. Да ли је пак заиста то био прави разлог или што друго — е, о томе већ нисам размишљао, а то и не спада у ову моју приповетку. -