Žena

ЖЕНА 1 588

међу нас да нам срећу уништиш и разориш! Знаш ли да смо ми одрасли заједно! Знаш ли да је волем више него живот својг Знаш ли да сам спреман свакога уништити ко ми је настоји отети2 Што ћутиш > Пусти сада обиље својих замашних и опојних речи па се оправдај — ако можеш! Казуј што имаш од ње! Сад си метнуо у џеп! Ја све знам, све сам видиој!... Та говори, човече, ако ти је живот мио, јер ћу Ан Кукавицо! Још ћутишр Дакле чекаш Да] „Да госп. Јоца Илић, студент филозвфије тргне из џепа самокрес и да ме умлати као бесно пашче —- хтедосте рећи, г. Илић! Зар не» — Нека знате да сте сада још мање заслужили и показујете се потпуно недостојни и само једнога погледа од мене. Но умирите се, ја ћу Вам дати жељену изјаву, али не мислите да је то из страха пред оним парчетом гвожђа у вашем џепу, него једино што сам дубоко уверен да сте све ово изговорили и уопће предузели у афекту, у часовима неубројивости, а ови могу једино Вама бити кобни. Ево сте ме напали и сасули буру речи на мене, а још не рекосте: ко је то „она“ коју спомињете ! Напомињете своје муке и срећу — коју ја проузрсчавам и нарушавам! Позивате ме да се оправдам ради тога — а све то у неком претећем и изазивајућем Тону а заиста недодичним начином. Према томе би једини логични одговор био: драги мој г. Илићу, ево ја се одричем „ње“ и враћам вам вашу срећу и мир, јер увиђам, да Ви све знате и да сте све видили! Да ли Вас то задовољава >“ |

_ Јоца је за то време, изненађен толиким миром Озреновим, спустио руку и коракнуо у страну, па сада већ мирнијим гласом рече: „Не. То ме не може задовољити!“ — надодавши узрујаније:; „Та Ви знате 0 коме говоримо! У осталом онај лист или слика, коју туристе у џеп, најбоље ће нам разјаснити да ли се разумемо! Молим Вас, покажите ми је — јер о томе овиси много!“ 1 ; |

ЖЕНА 11 АН