Žena

ПИЦА

тога устадосмо, пољубисмо се и ја одем опет међу

своје другове.

· Кроз 3—4 дана је Смиљка отпутовала кући. Марљиво смо се дописивали, а дописка је одисала снажним изразима жарке младеначке љубави. Тако је то текло три месеца. Иза тога почеше њезини листови бивати

"нешто, па све чешће ређи, краћи и хладнији. Здвајао

сам. Писао, преклињао, молио — све узалуд, јер Смиљкини листови концем петога месеца изосташе посве. Кроз месеце сам тужио, чамио и венуо. Једаред ме зовне један од Смиљкине родбине, да пред вече засигурно дођем к њима, да чујем нешто врло важно. Једза дочеках да се сврши вечерња, те одмах одјурим онамо. Наслућивао сам да се тиче Смиљке — но варава

је нада дизала моју снагу и стварала чаробну слику Смиљке, како ме покајнички очекује, тражећи да јој опростим, но ја то нисам захтевао од ње, не треба тиме да се мучи, мени би било доста да је видим, само да ме опет онако топло привине на своје усталасане груди, да јој изљубим оне румене усне и можда исплакане очи. Слатка, варава надо!“ — уздахне Озрен, занута и заклопи очи у којима се одразиваше израз

највеће безнадноста и туге.

Пастаде тајац, тишина. Јоца се није усудио да ову прекида, поштивајући велику бол свога пријатеља. Иза одуље станке Озрен настави: „Када и како сам се нашао у кући, те кога сам затекао и што сам говорко — то не знам, но једино да се предамном отворише врата гостинске собе, а насред ње, код

_ стола, стоји Смиљкина мати, одевена у тамну оправу.“

„Шта је са Смиљком 2“ ·-— беху ми једине, нагле речи. Пречуо сам понуду: да одложим и седнем, да се примирим и слушам дугу приповест, коју ми њена

мати хтед: причати, но опет завапим: „Шта је са Смиљ- |

ком2" У бупилу сам чуо нешто као: Сирота девојка. Добра, ретка прилика. Није могло друкчије бити. Смиљка

_ се удаје.....-. Отворио сам очи. Око мене стрка више "особа. Глава ми мокра. Мирише сирће. Где самг Што