Žena

366 ЖЕНА

знања настала мала станка, за време које се чуло како се губе и замиру последњи акорди. И стари је судац_ „одавао признање, а када се ово мало стишало дода. „Јес чула, Меланка, ја се у то ваше ћурликање баш не разумем много, ама хвала Богу да није Њурђев-дан сваки месец, јер — некако ми се чини да би моја „особна слобода дошла у велику опасност!“ Опет свеопћи смех, за време којега је Меланија устала и лети мице оком потражила Озрена. Он беше у дну лдворане. У то јој приступи Јоца и галантно понуди руку те је одведе у друштво. |

Дође ред и на мушке. Отпевало се више лепих народних песама, док повикаше: „Госп. Клаић! Напред! Да чујемо!“ Он седне за гласовир, те иза нежолико снажних акорада запева угодним баритоном :

Море ми је љубав твоја, девојчице моја,

а у мору камен драги — то је верност твоја. Радо ћу се у дубину сињег мора саћи,

не бил мог'о камен драги у дубини наћи. Па нађем ли камен драги, изнећу га горе, ил ћу живот да утопим у то сиње море.

| замирући мол-акорди изазваше читаву буру признања. Меланија му приђе и велећи: „Ово се мора наградити!“ скиде црвено гонџе са груди и задене му на прса. Он јој галантно пољуби руку и одведе на место, праћен многим завидним али и чезнутљивим погледом. Међу првима беше и Јоцин.

Касно у ноћ разиђе се друштво кући. Озрен оде опет у купалишни парк. Пажња, коју му је Меланија. указивала и на коју га је Јоца својим иступом упо"ворио, била га је забринула. Требао је да размисли и створи програм за даље опћење у Меланијином "друштву, но на изненађење није то могао тако лако да среди, а то га је узнемиривало, јер му се као наслућивало да неће ићи лако — барем што се ње тиче, а томе је и он, ако и случајно, и нехотице ипак крив.

у