Žena

ЖЕНА 367

6.

Јоца је дневно налазио прилике да се састане са _ Меланијом, било посетом, било у парку или дочеку“ зући је пред школом. Она је била озбиљна но пријатна. Два дана пред одлазак у Праг, куда је одлазио да заврши штудије, пружи му се прилика да говори насамо са Меланијом. Нашао ју је у парку, али у оном делу куда су посетници мало залазили, осим сањара и љубитеља природе. Седела је замишљена на клупа, а онако снажна, млада и бујна чинила је чаробан утисак. Одећа јој је једва могла да одржи пуну облину тела. Јоца јој приђе зажарених образа. Меланија се пријатељски поздрави, понуди га местом = пријатно се разговараше с њим. Јоца наврати говор на завршетак својих штудија, претстојеће намештење у службу и назорима о животу, па дода: „Рачунам и надам се срећи и задовољству у животу, ако ми се главна жеља испуни.“ 5

„А зашто Вам се не би испунила, Јоцо! Професора треба доста. Будите уверени да ћете намештење брзо добити“. |

„Станите, молим Вас, Меланија! Зар је то оно што може једном човеку пружити задовољство То "је само један предувет за остварење и постигнуће задовољства. Дозволите да се о томе изразим јасније | Нас двоје смо одрасли од малих ногу заједно........ а и ту пламеним и жарким речима оцртаваше њихово детињство и дружење у каснијим годинама. Говораше топло и свесрдно о својој жаркој љубави према њој, навађаше разне згоде из последњих година, које су засведочавале ту његову љубав, али и догађаје која су дали недвоумно закључивати да је Меланија појмила и разумела њега и давала му наде на исте осећаје са своје стране. Када ју је узбурканих груди и цаклећа ока упитао: да ли ће смети кроз који месец ступити пред родитеље јој и затражити њезину руку, одго“ вори му она посве мирним, но благим и топлим гласом: