Žena

380 ЖЕНА

радоше сместити у мрачну собу. Док су се сви други редомице освестили, он лежаше још увек онесвештен, те су га морали уметним путем хранити.

Меланија је имала да издржи тешку борбу. По читаве је сате напето ослушкивгла једва чујно дисање, а и срце је једва приметно радило. Шестога дана даде лечник нарочите упуте са напоменом, да ће око подне наступити криза,

Оставши сама, преда се Меланија својим осећајима. Страшне је муке трпила. Обасипала је рањеника врелим пољупцима и полевала сузама. Што се већма ближило“ доба прелома — то је рањеник бивао све тиши. Меланија није приметила да се је лечник ушуњао у собу И сместио тако, да може проматрати рањеника. Учини јој се да ће рањенику, јер је срце само слабо куцало. Ослухне дах, но он је био врло испрекидан. Крв јој (се следи при страшној помисли па завапи болно, бацивши се на колена: „Свемогући оче небесни! Спаси га, даруј ми га и поврати у живот! Зар још нисам испила горку чашу! Зар ни после оволиких жртава, мука и трпљења нисам заслужила трунак среће2!... Озрене! — свећо живота мога, зар не чујеш више «своју Меланију!>“ — и поче горко плакати,

Озрен је међутим дошао ка свести и напрежући се настојао разабрати свој положај. Ради тога је испрекидано дисао, а Меланија је то дисање тумачила настуном смртних трзаја, јер ради помрчине и своје узрујаности није могла разабрати његово право стање. Биз је слаб, говорити није могао, но чуо је све и "разумео њезине речи. Благ осмех му прелети преко . усава и он се онесвести.

__ Док је Меланија плакала, лечник је тихо прегледао Рењеника, тихо отишао до врата, отворио их и као ступио у мрачну собу. Њежно зовне Меланију, те њеном помоћу тачно прегледа рањеника и саопшти јој да је криза сретно прешла. Растумачи јој даљи ток | „опорављања и, пошто је знао њезино душевно стање, нешто милом а нешто силом отпреми је на два дана