Žena

ЖЕНА 381

кући да се одмори. За то је време установио да очи нису у опасности, те одреди постепено осветљивање собе.

Трећега дана дође Меланија врло рано. У соби бијаше угодна полутама. Лечник је био баш код О3рена, јер му је посветио нарочито пажњу, па га је похађао врло често а не само у доба свеопће прегледбе. Хтео је да им не смета, па да раније изда упуте за тај дан. Таман се он спремаше да оде, а Меланија уђе и прими упуте. Озрен се поче пружати и протезати. Лечник пође вратима, одакле је видео како се Меланија наднела над болесника. Он отвори очи и загледа се у Меланију. Она пригушено крикне, клекне и положи главу на његова прса, коју он рукама обухвати. Лечник тихо изађе и неколико корачаја од врата застане и замисли се. Око му се овлажи и уздахне: „Боже, хвала Ти!“

Кроз шест се недеља Озрен толико опоравио, да – је помоћу Меланије почео излазити у топлу зимску башту купалишну. Многе сате и дане проведоше обоје · опорављајући се. Причаху, смејаху се и забављаху. Време је брзо и угодно пролазило, и они су се приметно опорављали. О својим осећајима нису говорили — а и нашто, кад су се и тако споразумели! Он јој приповедаше о свом животу од оног дана када су се растали па све до онога када је допао ране. МИ она приповедаше свој живот у том времену, но прећута болест усљед његовог писма. Озрен јој напомене то, и она му све исприча.

„Па зар би. Ти то затајила>“ — укори је он благо, привив је њежно себи. и

„О не бих! Али сам мислила да Ти то не знаш, па сам то оставила за после. Реци ми, молим Те: зашто си онако радиорг Зар Ти ниси већ онда опажао моју наклоност Теби» Стани, да још нешто рекнем! Зашто си обишао моје питање о љубави, када закључисмо говор о чаробном пруту 2“ Озрен јој сада исприча догађај са Јоцом, историју

своје прве љубави и склопљено пријатељство са Јоцом