Žena

Па МЕНК НК | Пеја.

; један уз другога, бораве вечни санак у братском загрљају, у туђини, земљи тешкој...

Али њихове праведне душе, СПед престолом. Го пода, славе свога творца, који је помогао и ослободио живу им браћу. Расејане кости наших јунака по целоме свету — тај свети завет за нас, и трајна успомена — наћиће мира и покоја тада, ако им се одужимо благодарношћу. А тешка је за род проливена крв, на кога она падне, ако ју неблагодарношћу укаљамо !

Наши меродавни фактори учинили су већ своју дужност, да се брину за те наше гробове, и да се _ ода достојна пошта и пијетет овим нашим светињама · у туђини, тиме, што су после Видовдана изаслали бечког проту Мишића са аташеом нашег посланства

· Симићем, да прелију и прекаде њихове гробове, га се постарају да се одрже у најбољем реду, а тиме ће и ојађеним породицама тих јунака и мученика дати се утеха, обавештење, као и доказ, да су то наши општи, народни гробови, гробови наших великана.

У Горњој Аустрији налазе се још мања троше Не

у неким местима, а у Дољњој Аустрији пак, у неко лико места, исто тако мања гробља наших јадних – интернираца — мученика, које је све постигла грозна _ судбина, да нису дочекали ове сјајне дане, ни били сретни да се врате у своју ослобођену, милу и про- _ страну домовину. По “ Али драга умрла браћо моја! Сјајно и топло Божије сунце са Авале и Ловћена, огрејаће мило ваше могиле, а тихи и лаки поветарац из отачбине веом доносиће најлепши мирис цвећа неувела — уздахе и поздраве из ојађених душа ваших мајки, љуба и деце, браће и сестара.

_ Ваше душе осетиће их!

Беч, 24, Јуна 1920. Вукосава Мишић.