Žena

МЕ

Жана 495

Оставише јуначке и мученичке кости своје у земљи туђине, у земљи вековног душманина, који је тражио њихову смрт, а чија сатанска душа беше им наменила и ископала ову могилу, над којом су мислили победоносно завладати и овековечити сјајан доказ у епоси својих победа. о

Наши пак сраски офисири ударише хладни, неми Камен, на тој могили, ала чији натпис на њему много говори. Данас тај хладни камен гордо гледа на могилу рушевина, пепела и срама, на могилу пропасти тога душманина !

Они ударише себи споменик славе у оно неколико. страховитих али значајних речи, и овековечише себе у растрованој и до темеља уздрманој отачбини свога непријатеља, који читајући овај натпис и у немачком језику, — задрхти и побледи, дивећи се са страхом тој резигнацији живота и подсмеху смрти.

Овај споменик скроман али величанствен, причаће будућем њиховом нараштају о синовима једног ју-

начког народа, који није хтео бити њихоз роб.

Њихове мајке причаће деци својој о синовима“ српског народа и заклињати их, да их се не дотакну више, јер да се они и живи и мртви љуто свете.

Браћо моја! Светле сени! На вашој могили, као венцем славе окруженој од оних високих јела и борова, осећам дубоку захвалност и пијетет! Мене обузима пред вама, силнима духом, страх и стид, јер нисам могла овако славно с вама умрети...

Над могилом вашом веје топло дух ваш и осваја и спаја наше душе... "|

_ Како ћемо вам се одужити2

Речима: „Проклет био свзки онај, који се о ваше сени огреши! Јер без ваших жртава не би било слободе!... Беч, 24. Јуна 1920. - Вукосава Мишић.