Žena
1
и: да се купају у њему. Чим су се одмориле од овог лепог излета, Г. Славко Грујић позвао је у Американски дом сву децу основне школе из Селца. На ужини је било око 200 деце. М ове мале госте дочекале су наше сељанке, и при. премиле све што је за ужину било потребно. На великом игралишту служиле се оне љубазно и усрдно своје гошће, што је давало дирљиву слику. После ужине повеле су ученице коло, а сва деца су се утркивала, ко ће пре да се ухвати до њих. То је тек био диван и дирљив призор, и право весеље и за њих, и за нас одрасле, који смо све ово посматрали. И приликом сликања, свако се дете журило да се ухвати до наше сељанке. У најлепшем расположењу растали су се мали гости од својих љубазних домаћица. Необично брзо пролазили су ови дани у Селцу, и већ се приближавао дан повратка за Београд.
Пред полазак приметила сам, да се моје ученице нешто објашњавају са чичом који чуво дом. На моје наваљивање да ми објасне у чему је ствар, објасниле су ми, да су замолиле чичу да свакој набави по једну флашицу, да понесу мало морске воде својима кући, да се и они увере како је морска вода слана. Разуме се да им стари чувар дома није хтео одбити ову жељу, већ је из Црквенице послао 50 ком. флашица, за које су га сељанке тако искрено молиле. Тих дана море је било необично узнемирено, и све ученице су се забринуле због пута бојећи се да из овако узбурканог. мора не наиђе на лађу која аждаја, — како су оне звале ајкуле. "Велике муке смо имале, док смо их разувериле. Тако је дошао и дан одласка. Ученице су понеле лаворове гранчице, смокве, маслине, и многе друге ситне стварчице, које ће их потсећати на ове најлепше дане у животу. Тежак је био растанак са љубазним домаћином г. Славком Грујићем. У име свих другарица њега је поздравила Т..... Нешићева; унука поч. Алексе Нешића из В. Села, и захвалила му се на великој доброти и очинском старању, за време њиховог бављења у Селцу. Друга ученица поздравила је Г. Др. Собоља, захваливши му као рођеном брату, који није жалио труда да свакога дана због њих дође из Црквенице у Селце, да их обиђе и види јесу ли све добро и здраве. Она је казала, да оне никад неће заборавити ту доброту коју им је он учинио, не само као лекар, него као рођени брат. Г. Др. Собољ био је необично дирнут овим искреним речима, тако да од узбуђења није могао ни да одговори.
— Наставиће се — -__ ДЉА