Žena

8

Ћћурећих или 23 кокошијих јаја. Храна се ћурки која лежи принесе близо гнезда, а како је на лежању врло ревносна, то је сваки дан треба дизати да се јаја мало проветре. За храну јој се дају мекиње са прогрушаним млеком и много зеља. Мали ћурићи теже се подижу, јер су неспретни и необично осетљиви на хладноћи. Ако се уквасе док су још у паперју и не отру се добро и вештачки загреју, то ће сви пропасти. Зато кад је хладио и влажно време, држе се у каквом затвореном и сувом месту. Кад се излегу, оног дана не даје им се храна. После две недеље, смешај овако храну: узми перје од црног лука исецкај ситно, додај попарене коприве али и њу ситно исецкај, сад ситно исецкај једно три обарена јаја и два лончета прогрушана млека. Добра је храна и проклијали јечам. У почетку ћурићи се хране трипут недељно у исто време. Кад су ћурићи у слободи, треба их чувати од коприва јер млади ћурићи имају голу главицу, па се од коприва могу сви ижарити. Од другог до трећег месеца је за младе ћуриће једно опасно доба, они тада перје мењају и добијају по глави црвене отоке (бобе). Онда су врло осетљиви, не смеју да се уквасе, а морају се добро хранити, све док не пргбобају, нарочито се онда хране јаком храном, сецканим месом, кукурузом, пшеничним брашном или семеном од конопља. Кад су прекужили и зађу у четврти месец, онда су. добро очврсли и већ сами храну траже. Ћурке за го_ јење морају се још из младости нарочито добро хранити и то кашом од хељдиног семена, туцаним куваним кромпиром, коштаном јармом, песком са много зеља, пет пута преко дана.

После два и по месеца старости младе ћурке треба издвојити и ставити на гојење које се после три недеље заврши. Код гојења храну треба чешће мењати. Храна за гојење. је ова: туцани кромпири, јечмено и пшенично брашно са прогрушаним млеком, забркано у кашу, јечмена, овсена и кукурузна јарма, буков жир, зе-

лениш и мекиње, а кљукају се и орасима. С. Ј.