Žena

Сељаннин Дом

Дивна је то замисао да и наша сељанка добије свој дом, ја се тој идеји много радујем као и сви моји у кући. Наш народ је био ретко срећан — дуге године ропства и ратова учинили су да једина мисао буде: ослободити и ујединити отаџбину. И ослобођена је, и наша сељанка је безгласно али одлучно понела на своја плећа велики терет, тежак али свети: да створи и пружи Отаџбини храбре синове, који ће је повести кроз. слободу ка срећи и миру. МИ наша сељанка је збиља то успела — а сад, када је хлеб осигуран, почиње да се ради и на томе да тај хлеб буде слађи, да кућа буде већа светлија и чистија, живот бољи, као што је живот других сретнијих и просвећенијих народа. Наш мили Краљ, мученик и ујединитељ, који је толико љубио свој народ, хтео је да храбре мајке и сестре својих верних војника — награди за претрпљене муке и жртве и пружио им је школу у којој ће се просвећивате младе девојке са села и то из свих крајева наше миле Отаџбине. Оне и заиста из школе оду својим кућама са једним сигурним знањем које примењују у кући тако, да сви укућани увиђају бољи живот.

Али сада се увиђа још једна велика и насушна потреба да наша сељанка има у Београду свој „Дом“. за то, кад наша сељанка, било из ког краја, кад дођеу Београд да обиће сина војника или болесника, или баш кад дође и да види престоницу, морамо признати да лута по престоници тражећи јефтино преноћиште и храну. А колико би наших сељанчица које уче домаћичку школу по селима, правиле излет у Београду, кад би само имали где сигурно отсести и опет за јефтине паре. Сви треба да радимо и да помажемо ову замисао, и ви све сељанке из целе земље радите и по-

мажите на подизању вашега дома. Даница Јеремин-учитељица