Žene pravnici i naše pravosuđe

л

иронија је којој нема места, и квалификујући их као такве значи чинити грубу неправду онима који у истини то јесу.

Али, независно од свега тога, оне су се нашле једнога дана у суду. То је чињеница. Од стране оних који су у првоме реду требали да воде рачуна о томе, сам факат њиховог улажења у редове оних који врше државно правосуђе, схваћен је без сваке озбиљности. Ми нећемо да улазимо у то шта је њих инспирисало када је отпочело постављање жена правника по судовима и где су нашли овлашћења за то. Једно је само несумњиво, да је све то схваћено врло неозбиљно и да се на последице није мислило. По среди је, дакле, чињеница да се данас у нашим судовима налазе жене правници, чињеница да се у редовима оних који врше пргавосуђе налазе и жене. Неоспорно, чињеница, која

– представља једну аномалију и једну савршену немогућност с обзиром на средину у којој је. Разумљиво је онда да су и последице од тога најнегативније.

Сама појава, међутим, као таква, пре свега је ненормална отуда што је вештачки и створена. Наше позитивно право, а то се у њему консеквентно спроводи свуда, има један специфичан став према женскињу. Кроз њега се свуда провлачи привцип извесне субординације жене према човеку, известан њен подређени положај, у односу на мушкарца, и у породици и у друштву. Све је то дошло да,

2 Право једнога народа неоспорно да мора да буде израз њега самога. У тренутку када оно престане да буде то, оно се мења. Ако сеи усвоји схватање да наше право фаворизира