Zenit

NARODNO KAZALIŠTE.

»Eh, pa zato valjada imamo svoje kazalište, da po njemu raznosimo i miris naših »pašnjaka«, Intendant Dr. Nikola ' A n d r i ć »Riječ« 4. III. 921. Izgleda po svemu do sada, da je g. Andriću uspelo da pretori zagrebacko kazalište u pa š n j ak. On je kao »oberpastir« sa svima svojima »unterpastirima« zasiužio »narodni dar« kao i Ogrizović, Treba ga odlikovati, resiti dužnosti i podignuti mu siavonsku univerzu za »mirise naših pašnjaka« u Mačkovom sein. Treba mu još dođeliti sve pozorišne savctnike i tajnike kao gg. Begovića, Ogrizovića, Bacha a naročito dualističkog tajnika, opernog administrativnog upravnika i »urednika« »Kazališnog lista« g, Masovčića, koji je epet sam s g. Andricem imenovao svoga »tajnika«, Šta je ovo? Zar država ima novaca za pozorišni dualizam, koga сшо mi u prošlosti skupo piatili kao narod? Koliko mi znairto, neki novi »tajnik« je »imenovan« bez ikakvog službenog potvrđenja. Tko su ti gospari sto pod imenom i u ime pozorišta i umetnosti razbacuju naго d n u imovinu. Zar zato se plaćaju »raasne« ulaznice, da beru piace suvišni i nesposobni? Zašto izlazì suvišni i nepismeni »Kazališni list«? Kako dolazi do toga, da »uređuje« taj iist dobro obučeni gospodin Masovčić i da dobiva osim plate i nagradu nedeljno za svaki broj 400 К iz budgeta INarodnog kazališta, Koliki je deücit toga suvišnog lista? Zar ima toliko novea, da se osim honorara placa tipkanje Begovićevih »misli« о pozorištu i ljubavnih pisaraa о baletezama? . . Dosta! Dosta! Znali о tome »iznutra« šta god »Udruženje glumaca« ako se \ec oni ne brinu, koji su zato i piace ni narod nim noveem!?! Nastavak po potrebi drugi put.

NOVA EVROPA,

Sta se čuje? Opet je izišla Stara

Evrо p a pod svojim krivim imenom. Puna je brojaka, Imponira narodnim posianicima, advokatima i bankarima, I u ovora broju teško je odrediti tko je sta napisao. Zna se iz iskustva da g, M. Ćurčin uzima rukopise svojih saradnika kao „sirovine“ i on ih po miioj volji „prerađuje“, a da antera о teme ni ne pi ta, Nârodni ebičaj Stare Evrope, ti ovom broju veli: „maio je članaka izašlo u ~Novoj Evropi“ a da ih nisu prestampali jedûn ili drugi od naših listova i časopisa . - Cucino! Mi о tome ne znamo ništa. Ali mi'zato znamo ovo: malo je urednika koji samj pišu к riti к e о svojim časopisima, kao g. M. Ćurčin svaki pui u „Jutarnjem List u“ pod sifrorn S. U, Ito je valjida narodni običaj Stare Evrope koja nosi krivo ime!

* NIKOLAJ NIKOLAJEVIĆ.

I mi beležimo njegovu smrt.

Čudite se!? No mi imamo naročite pažnje i vrlo marljivo pratimo dogadaje koji su opšte važni i koji se tiču Č о v e к a. To je ujedno i iz pažnje prema književniku i uredniku časopisa »Kritik e « g. Milanu Begoviću, Mi znamo, da jc on negde prošlih godina rata napisao jednu »dobru« komediju (j er on sve svoje stvari sàm javno kritikuje: »Čičak je usprkos svemu dobar pozorišni komad »Riječ« 4, 111, 1921.) kcjoj je i g. Bach kumovao i pomogao da se igra u Hrvatskom zem, kazalištu u Zagrefju. Nosila je na plakatu naslov: »Laka služba« crvenim slovima. Nenia je mcđu »remek delima« u knjizi »Male komedije«. U onaj čas, kad je pregaženi i izgnani srpski narod očekivao oslobodenje od one Rusije i mi s ovu stranu Orine, onda je g. Begović nazvao u koraediji »Laka služba« jednog PSA Nikolaj Nikolajević! Mas interesuje koji je od njih dvojice mrtav? Možda g, Begović ili g. Bach znaju sta potanje о toj smrti. Ili je mrtav pas ili veliki knez ruski?

MUDRAC SA DVORIŠTA.

»Slobodna Tribuna« 13. III. 921.

stampa spomenuti naslov a ispod njega se veli; »Živimo u v remenu dekadance, U svakom pogledu, U politici vode nas i polucivilizovani drcclije pola Ijudi, pola majmuni. U s 1 ikarstvu daje s mer mazaio u pcsnistvu akrobata, a u glazbi trumbetaš« i t. d. Potpisan; Milkan Lovinac, koga mi ocekujemo, zovemo, da nešto jasnije i konkretnije iznesc ta »rnazala«, »akrobatc« i

Irumoetašc« jer ovako la »mudrost« ostaje sva zaprelana u dvorišnoj prašini, I mi cerno mu pomoći, samo sad ne znamo, ko će ostati u dvorištu. Mi držimo, da su svi »intelektualci« око »Slobodne Tribune« mudraci u dvorištu!

ULLRICHOV SALON:

Zatvorena je neduhovitog i slabog

crtača karikaturiste Uvodića izložba »Satira na evropsku politiku«, Otvorena je Ivekovićeva izložba maturantskih slika iz »Velikog Tabora«. Ncma nijedne slike iz sočanskog ratnog tabora. Nažalost još nije zatvorena!

CASA D‘ARTE ITALIANA.

(R оma Via Fran-

cesco Cri s pi 4] ~Casa d’arte italiana“ najmodernia je galerija u Rimu. Ona priređuje internacionalne izložbe postkubističkih i ekspresionističkih umetnika. Pored izložbj priređuje predavanja. Cilj joj je: uzajamno zbliženje svih umetnosti, posto stoji na stanovjštu da je mnetnost internacionalna, Direktor galerije je g, Prampolini mladi slikar i pisac. Među taldjanskim saradnicima u prvom rnestu spominjemo: Folgore a, Giannatasio, A, Ferri-a, Marinettia i druge. Od vrlo uspelih jzložaba spominjemo: izložbu nemačkih ekspresionističkjh slikara, izložbu Lhote-Zadkine, i izložbu Archipenko-a.

Redakcija »Zenita« je primila:

»La Vie des lettres«, Francuska moderna periođična revija sa obilnim sadržajem i reprodukcijama. Izlazi u Parizu pod redakciom N. Beauduina i William Spetha. U ovom broju nalaze se: Mercereau, Chesterton, Beauduin, Sp eth, Justman, Albert-Biro, Canudo, I. Goll, Albert Gleizes i drvorezi Orlove, Leraaitre-a i dr. » A rara t«. Izlazi u Münchenu. Glose, skice, prikazi iz nove umetnosti, reprodukcije ekspresionističkih slikara itd. »Renaissance«, Izlazi u Beču kao poluraesečnik. Izdavač Sleian Hartenstein. Paul Hatv a n i počinje svoj »Zeitbild« članak о novoj umetnosti; »Ekspresionizam je mrtav«Onda članak od Boška Tokina: Estetika Kina, ц prevedo J. A. К aimer a i. t. d. (Isti Tokinov članak je prvi put stampan na francuskom »L'esprit nouveau« a preveden je ovog meseca takođe i na češki u praškoj »Tribuni«.) »M а« (Danas). Časopis mađarskih aktivista koji izlazi u Beču. Urednik Kassâk Lajos. U poslednjem broju: Kassak, Batta, Kudlâk, Mâcza Jânas i prevođ s neraačkog AđoKa Behnea. »Cronache d’ Attualità« sveska za januar i februar. Urednik A, G. В r agag 1 i a. Izlazi u Rimu, »Manifesti Futurista« od 1914—1921, »La dance futuruste«, Le Tactilisme, Le Théâtre Aérien Futuriste, (0 njemu jc pisao g. B. Tokin u »Zenitu«), A bas le Tango et Parsifal! i. t. d. Većinu ih je napisao F. T. Marinetti. F, T, Marinetti: Les mots en liberté futuriste. Izdanje futurista u Milanu. Nicolas Beauduin: Rythmes et Chants dans le Renouveau. Izdanje J. Povolozky et Cie, Paris. Fritz Karpfen; Das Egon Schiele Buch. Izašla u bcču 1920. Ücrtan je život i umetnička dela Schielea iz pera Fritz Karpfena i reprodukcije najveéeg dela njegovih dela. Tolstoj; Die Friedenskonferenz. U prevodu i s pogovorom J. A. К a lm e r a. Georg Kulka; Der Stiefbruder. Lirika, koju napada Karl Kraus u svojoj »Fackel«, Kassâk Lajos: Ma. Nova knjiga pesama. Kako se vidi, »Zenit« prima iz ostale Evrope mnogo knjiga i časopisa, dok iz Jugoslavie ne dobiva nijedne.

UPRAVU ZENITA

radi proširenja akcije preuzeo je g. Virgil

Pоlja ns к i. Zenit ima u pripremi osim spomenutih u prošlom broju: Kassâk Lajos; Lomače pevaju, roman iz mađarske boljševičke revolucije u prevodu Boška Tokina, PROLETKULT A, Lunačarskog nastavak u sledeéem broju, Redakcijti zastupaju za: BEOGRAD BOŠKO TOKIN PARIS RASTKO PETROVIĆ