Zenit

ugljena spremna za zimu, koja su u sobi sacinjavala lep pejsaž kompletni namještaj, U taj atelje dolazile su sjajne lepotice kojima su se divili njegovi prijatelji, Tu je on, sav u mislima ostvarivao svoje bolne Arlekine, težnje, želja i siromaštva, Tu je on stvarao anđeonske ličnosti i divne slike iz »epoque bleu«. Tu je nastala koncepcija koja je iziskivala kidanje sa tradicionalnim formama. Tu je on video prvi put mogućnost jedne nove discipline, vol je ujednostavljenja: К u b i z a m. Andre Salmon pesnik »Feéries-а« i Max Jacob najstariji su drugovi Picassa i oni su prisustvovali njegovim prvim pokusajima, Tada je Picasso delio Max-ov stan u Boulevard Voltaire, Kakvim su očima začarenim gledali mladići na čovečanstvo u tome tužnome kutu Pariza, u kvartu sitnih Ijudi, potreba i radnja s jedne strane, i kvartu starih palača iz Velikog Stoleéa, Kakvih lî pouka za observacije autoru »Cinématoma«, Posmatrajući grandiozni stil gospodskih palača na Place Royal, male obrtnike i trgovce M. Jacob, oštar posmatrač života, ljubavnik prekidanog stila našao je one krasne prilike za svoje pesme, Zamišljam svoga spiritualnog prijatelja na sredini jednog raskršća kako veze ritme za svoje pesme »Saint Matorel«, Henri Matisse frapiran geometrijskim oblikom izvesnih delà bio je prvi koji je novoj umetnosti dao naziv к u b i z a m, Kubistički slikari postavljaju sebi za zadatak izraziti bitnost stvari pomoću njihovih najosnovnijih elemenata, Oni beleže: potrebnu istinu radi determiniranja objekta. Bez anekdote uzevši »sujet« ne kao c i I j nego kao sredstvo. Oni situiraju predmet van prostora i vremena. Zato su njihove slike bez elemenata za uporedivanje, bez stepena, Jedan naslikani stol stol je, Objekt sam po sebi, Bez ikakvog dodavanja i uporedivanja. Kubistička delà realnosti su duha, Ova čaša jedva naznačena, ova knjiga koja se sjedinjuje sa formama gitara, ova lula koja postaje jedno telo sa knjigom, sve je to harmonizirano, ne usled mehaničke discipline, nego usled spiritualističke potrebe, Taj prosede postojao je veé i kod Chardina, van der Meera, Uccelloa, pompejskih slikara freski i bizantijskih mozaikista, Dakle: konstrukcija slika, ravnoteža vrednota oblika, U ovome je sintaksa umetnosti, Kubizam to je vol ja za harmonijom radi kreiranja umetničkih delà, vrednost umetnosti »en soi«, a ne u funkciji sa tim i tim, Izraziti pomoću bitnoga, sa predmetom ujednostavljenim do granica crteža, oblika i boje, Identifikovati i stvarati harmonije, Šta izlazi iz toga? Jedna stroga ali istinita um.etnost, Rigorozna istina, ali koja je tu, koja postoji, Kubizam nije umetnost današnjice. On je moéno sredstvo za stvaranje nove estetike. On crpi iz posmatranja modernog života, rukovođen verom večitosti, Ne može biti istina kad se veli; stvari su večite, Ono što je večitoto je naša sposobnost razumeti, videti, dovesti do nas, asimilovati, Taj apetit, to je vecna sposobnost, mogućnost. Ali, predmeti, dogođaji jesu li večni? Da, kažu oni koji stvaraju mu-

kom sisteme. Ne, odgovaraju fenomeni, Moje oči vide klm. na sat. Moje uši čuju glas dalek 500 klm. Ja mogu preéi Evropu za 8 sati i ništa nije izmenjeno. jedan pejsaž kako juri pored mene brzinom od 100 AU sye je promenjeno, vrednosti se deplasiraju, faktori i vrednosti umetničke u umetnosti. Umetnik-radnik srednjeg veka, poštujući ensemble delà, éovek koji je pazio na detalje, svatio je sliku kao gotovu činjenicu. Kad je nastupila dekadansa Slikari napustili su princip: podéiniti »sujet« slid. Velika zasluga dobrog Henri Roussea-u jeste u tome šta je skrupulozno osetio tu potrebu simetrije. Do simetrije dolazi se ne samo pomoéu jednakovrednih oblika, nego i pomoéu nejednakih faktora, nejednako uravnoteženih ploha i pomoéu boja nejednake intenzivnosti. Unutrašnji ritam umetnika vise nego znanje, jeste ono koje meri i odreduje potrebne elemente, Njegova senzibilnost bira inspiradja oživljava, Kubistiéka disdplina opasna je za one koji nemaju unutrašnju harmoniju, Otud neke dinamisti nemaju ravnoteže i misle da su izvesne njihove »sinteze iz modernog života« plastiénije od tri jabuke ili ženskog akta. Gîavna je fiziéka indentičnost tela, Ono što važi pre svega to je duh koji odreduje a ne izbor. Predmet пета drugu slikarsku vrednost od one koju je dao umetnik, Kvalitativno realnost malo važi. Slikarstvo treba da je lirska interpretacija a ne imitacija. Interpretiranje potéinjeno je duhu stvaralaca, Picasso novi Faust radi potajno, Odjednom posle mesed istraživanja napušta atelje emotivnije od laboratorija kemiéara, i baca u gomilu komade proste materije koju je pretvorio u zlato. Ali ne odaje tajnu. Braque je man je inspirisan. On je vise majator. On je prošao jedan veliki deo tehniékih prosedea, Neobiéan je njegov dar ravnoteže. Njegova veština ga spasava. Nianse koje bi kod drugih bile blede, on oživljuje, Juan Gris éist i jak kao veliki španjolski slikari, I on je Španjolac. Gleizes uéitelj pokreta sa Metzingerom. Gleizes je prvi formulirao u jednoj knjizi zakone nove umetnosti. Marcoussis, Serge Ferai i najzad Leopold Survage koji ide najdalje od svih istaknuti kubista. Survage hoée da oslobađa od tradidonalne Perspektive. On da je novu vrednost umetnosti sintezom prostora. Magično oživljava slike ritmom jednog novog daha, Pesnici, slikaid koliko i naucenjad traže nove zakone. Oni koji ne kreiraju, imituju. Treba poznavati delà maitrea da bi se kreiralo van njih. Pravi umetnik je monstrum. On vraéa vrerae unazad, Pesma svakog pravog pesnika pesma je révolté, Svako umetniéko delo napad je na mediokritet, Život, čovek, akcija produžena pomoéu mašina, Ijubav vatra protivnici su pasivne Ijubavi, pasivnim osećajima, lažnim ekstazama, celebralnostima, humanostima, i mrtvilu. Preveo B, T,

6