Zenit

Pesma 8

Kassàk Lajos

Wien

Nebo je tada suzama prolevalo mlada mazala kroz njuške izlapetih apotekara jadikovale su flöte i mislili smo da se na našem životu, što visi na koncu, odrešuje čvor О kako je deklamovala шоја dobra baka О gde sam ja da vi niste pored mene О i remenje najhrabrijih suzavalo se tada о kukanje kiselih drugova о sobarice ušvercovale zlatne mamuze pod kičmama stare gospode stao sam da govorim, cvilio sam ko će mi pružiti ruku preko plota nema sumnje on mirno sedi na mravinjaku oslobodite kovače, lažne novinarc i umobolne pred Parisom stoje D-vozovi tužno i užasno kao mrtvački sanduci Paul Klee ustrelio je akvarel-ptice samo pesnici i umonoklisani šiberi plove tu i tamo po vazduhu oni su saliveni od pameti i žive od svoga masla hej al sam se rastužio očajno daj ovamo pantljiku da vežem umivaonik iznad srca treba biti na sve spreman novine već pišu da su se zvona vratila u zavičaj žabe su sele na vodoskoke a žene pokazivale svoje divne noge iznad truba, (Preveo sa mađarskog rukopisa B. T.)

ПУТ КРОЗ ХАОС (Одломци)

Станислав Винавер

Београд

(1) Ако се и то сазна Сазнаће се join Мутна и празна тајна: О модрим изворима И о пурпурним тамама Јер све то стоји у вези.... И после свих ових открића Нико неће постати сретнији Осим једнога међу руинама Врта запуштена. У ком већ вековима, без мана, Гипким сплетом кантилена, Модри цветови Сплићу се са пурпурнима, Као да су, кроз свеопште беспуће, Као да су једино могуће, Само те боје ... Када се споје. (2) Тами тама кидисала, Па ипак су борбе свете Само одјек давног пира : Магле, чије блуде чете, И Вал Црни, преко вала, И Вир Мутни, испод вира.

(3) Све нови, и као давни Тавни Гласови облика, црта. Из сваког врта Свих васељена Пуних ТичЈих опомена Опет, опет : опомене тица .. (Као да свуд су само тице!..) О само, да јој не сагледам Лице, А нека певају .. Зелено, давно, нлаво .. Сабласти, лађе и сене ... Нек се све оклавири крваво ... Зар ви не знате мене Мудре васељене? И зар у вама само тице Лудују? .. (4) Овај бол зграда У славу пада (Београда?) За пир неких камених балета (Као под куцњем мисленог длета Да извиру тонови) Грчевито савија Своје торњеве сада Да их понови... (»Симфонија Света!«) Тако се савијала и она Васиона Прастарих формула Древни Дом Пред Бројева Слом ... И кад васкрсну материју неизбежно круту Опет, Материју пркоса. Умириће се дрхтави свет И као златни сунцокрет Окренуће своју главу жуту Сунцу Хаоса ... (5) Васељеном, осветнички, Осветнице змије пузе. Све je змијскост змијолика ... ... Још, y некој древној шуми Укамљеној сред кршева Громови ce саветују И некаква мудра тица Пева своју стару песму ... (G) Ударци но камену, Грчеви у схватању, Варнице у пламену Сазнања у блистању. У полету дубоку У великом Знању Ствари У немоћи горком току Ми смо први Неимари. Ал ко може добацити Упркос струји Све, из правца извијено : Када ув е к море хуји