Zenit

Ekspres-Groblje Novela jedne noći

Virgil Poljanski

Prag

Za dusu H. F riedländer I. Jedno je zeleno preskočilo oko na drugu stranu kô leteća zvezda Jedno je metalno zazvecalo zvono kratko i muklo kô da je puklo Svirale vrisnuše friiiii frifrifri traaaaatratratra zablejao rog Pppppšššššššššštah tah—tah tah—tah tah—tab tahtahtahtahtahtahtah , , . (Muzika za kosti). II. Jurnuše u noć sargovi crni tužni se vend po njima pletu gustoga dima zablestaše u noć pendžeri žuti kô plameni spomenici, Voz je brzo ekspres-grcbljc ko je na dno nod juri, III. U železnom teškom sargu crnoga vagona tebe progutaše gladne daljine zahorizontaînih sfera, Mene pusta cesta čeka usamljenost gladne ulice i strava Osećaj me sviju stvari booooooooooîlmiiiiiiiimi IV. Cestom pustom idem tužno polagano u osamu idiotskog grada kô sa groblja žalostan, Linije se moga lica krive u ludilu bola ko ra cam ko ra cam i kucanje srca gušim brojim. V. Stojim kuća soba u njoj preprazna prepusta tebe neeeeemaaaaaaa sve su stvari zgrčene i škripe, Samo iza teških modrih zavesa jedna crna sena pie še iznad sviju 4stvari

a casovnik stari otplakuje minute u vreme. VI. Okno ko sîepcevo oko u večnost mraka zuri. Ja nepomičan iz dalekih osluškujcm daljina kako tvoja mala ruka kroz modrine mraka šumi kô zastava bêla u pozdrav Meni. VII. Oci moje ukocene u daleke mračne stene nod pilje pilje pilje Prizvuk; huuuuuuuuhuhuhuhuhu tahtahtahtahtahtahtahtah Groblje

Fran Kralj Ljubljana Težak spomin

6