Zenit

čnosti ne sukobljavaju odmah sa pravima njima sličnih, cvi bi ekscesi našli slobodan put da se pokažn što više takovim, da bi više negoli i jedan sumnjivi talcnat pokušao da übedi svet u svoju genialnost ismcvajući sve zakone. Ako s jedne strane ovo povećava teškoće, s druge opet strane onaj kome je jasno, da se umetnost nc obraća odmah čulima, nego apeluje na jedno übedenje višega reda које je u isto doba sigurnije i übedljivije, i ako se ne bi moglo definisati rečima, onda je to osećaj, da se učvršćuje njegova pozicija, On ne traži onda u prvom redu školu, među raznim »izmima«; futurizam. kubizam, eksprezionizam, koje su u traženju sredslava kako će survati fiks-ideju; da je dužnost slikara, da reproducira prirodu koja ga opkoljava, Današnji umetnik islražuje stvari, da bi tamo našao duh koji ih oživotvorava, i ono što mi vidimo na platnima, to je izraz onoga što on oseća kao ume l nik. Ako on teži da probudi naš interes, on treba da predstavlja individualnost u najširem smislu reči i da razvija stalno svoju ličnost, da ne bi izgubio odnos sa stvaralačkim genijima, koji mu otkrivaju tajnu, Fred nama je jedna najizrazili ja individualnost u Jacobi van Heemskerk. Učenica akadernije de la Haye, ona je otpočela sa portretima jedne besprekorne tehnike, no koja je veé otkrivala onaj ukus za ciste forme koji je trebao postati jedan od znaéajnih crta njezinih delà, Buduéi je prodnžila svoje studije u Larenu, našla se je tu pod uticajem slikara »plein-airistes-a.« Zatim privucena u Paris umelnošću Eugena Carrièra radila je tamo za vreme nekoliko meseci u jednoj atmosferi u koliko je moguće mistiénijoj, koja je opkoljavala slike toga umetnika. Ipak ni jedno ni drugo ne ostavi vise trajniji trag nego su samo služili da učvrste njezinu ličnu viziju, Sledcći tok njenoga razvitka, primećuje se revolucija slikarstva XIX. i XX, stoleéa pod jednim posve zasebnim izgledom, koji je poéeo s t. zv, akademskim radom prelazeći na impresionizam, kubizam, prešlo se je na najapsolutmji ekspresionizam, ne mogavši zabeležiti jačeg uticaja, Ovakovu kakovu smo je veé predstavili, to je portret koji je u poéetku dominirao u delima Jacobe van Heemskerk; zatim pejsaž, unutrašnjost, pa tehnika, vidimo da se služi najradije olovkom, litografijom, U ovom periodu plaina naslikana uljem retka su; vise ih radi u vremenu kad je umetnica privucena bojom stvari. Onda slika svoje oveée, svoje pejsaže, da bi se opila lepotom pod ovim izgledom, ne tražeći da otuda dobije jednu fotografsku reprodukciju. Najedanput izgleda, da se vraéa, da lebdi iznad jedne provalije i da hoće da nađe évrst temclj; iz dana u dan vraéa se rigoroznoj formi ciju sinlezu pokušava da razume služeći se teorijom kubizma, stavljajuéi u isto vreme svoju viziju tamnoga tona boja odakle je svetlija posve iscezla. Ali ova epoha trajala je kratko vreme, To su poslednji oblaci koji se podizahu pre radanja zore; najedanput forme, premda uvek oznaéene odredenim potezom, pokazuju više elastiénosti, odvajaju se od materije modela i sjedinjavaju u sjaju boju, Od ovoga casa individualno umetnost Jacobe van Heemskerk pokazuje se u potpunoj snazi iduéi ravno svome cilju, Počevši odatle, ona ne daje vise nazive svojim delima, samo jednom šifrom označuje im broj (kao opus), U prkos ovog liénog karaktera ovi motivi sasvim specialni, ipak se nagadaju u ovim formama, koje potseéaju na impresiju lađa, čamaca. jedrenjaéa, mora na potomka jedne rase koja je živela na obali mora, To je otisak tih efekata. Zatim doluze drveéa sa njenim mnogobrojnim formama koja umetnici poveravaju tajnu njihove eksistencije, da nam ih ona iznese na njenim platnima, Sve vise i više ove forme postaju gipkije reklo bi se eteriékije a ipak

ne gubeéi svoju cvrstmu hnije, Ova ne samo da ni je smanjena nego se u ostalom otkriva jedno hrabrije übedenje u svatanju. I od tada jedna druga tehnika spaja se sa prethodnom; broj drvoreza poveéava se brzo svedoéeéi snagu izraza koja se ne može postiéi u crnom i belom, Posle slikani prozori, vitrine, izgledaju da privlaée sa velikim uspehom njenu pažnju. Mi ne bi trebali da se éudimo imajuéi u vida horizonte koje oni olvaraju u upotrebu uzvišenih harmonija i divnih kontrasta boja koje moraju iskušati jednu umetnicu temperamcnta Heemskerkove, Ono što frapira studirajuéi njena delà, to je naéin s kojim ona razume granice svake tehnike kojom se služi. Ne može se dovoljno nadiviti razlicnosti izraza u njenim slikama, akvarelima, drvorezima i rad na staklu; ovi poslednji buduéi su rađeni klasiénom stror gošću, sjedinjujuéi se sa stilom monumenla za koji su i radeni; drvorezi pokazujuéi kao dominantni karakter ravnotežu, ritam, koji zajedno daju impresiju dubine éak uzvišenosti, dok u slikama inspiriranim idejom, izgleda da si dozvoljava jedan slobodniji élan, odakle opet proizlazi jedna savršena radost života ili borbe protiv zla ili himna bogovima, Ipak monumentalni karakter, tako specialan u ovim delima nigde ne slabi, Svuda se pokazuje ono duboko poštovanje uzvišenosti koje nas odnosi prema duhovnim visinama, koje se otvaraju pred našim duhorn. Jedna neprekidna linija razvitka, pojaéavajuéi se po meri kako se njena delà množe, ukazuje se pred nama. Ovaj razvitak je tako logiéan, da mi lako oseéamo klice veé zrelih delà u onima poéetnim i sa jednim dubokim interesom oéekuje se ono što ée sledeti. Jer u prkos svemu, mi opažamo tako velike moguénosti kod ove umetnice koja buduéi savršena gospodarica materije služi. se njome igrajuéi, da bi izrazila svoje ideje. Mi ne možemo verovati da je ona na vrhuncu onoga sto nam ona može dati. (Prevod sa francuskog rukopisa)

Jacoba van Heemskerk Domburg Slika No. 107