Zenit
Rečí u prostoru 10—16
10
Ljubomir Micić
Zagreb
Visoko lampe strše u pomrčinu meseca Valjaju se žene proširenih centrála Sifilis je azijska požuda za ljudima Velik je grešnik papa Borgia ! Elekírične zvezde vise pod nebom gradski meteori na asfaltu kolobari. Sa židova bolnice >Milosrdnih krvnika« i prozora mrtvačkih kola riču plakali CALIGARI U jednoj sekundi umiru tri čoveka na světu. Lome se kosti invalidi poskakuju na drvením nogama Albanija i Madzarska izazivlju našu krv Italija makijaveliše Atentati nisu kozmička děla SMRTNA OSUDA Ve sala Sudnice su pune bajuneta državě topova. A čemu bi grlati topovi da nemá država ? Državni odvetnik žali sto nije zenitista. »Da sam zenitista prikazao bi figurativno govore branitelja kao plesačice na stotine nogu koje vibriraju i tako prikazuju ples.« Gospodine državni odvetniče vazduh je pun otrovnih plinova iako nije sagradena tvornica pušaka i topova OMNIUM SERBE Dimovi naših goruéih suma grizu oči do suza a suze su potekle kroz pore naših mozgova. Neuroní trzaju bombe pod ekspresnim vlakovima neče da rasprsnu elektromagnetske mreže ulovile su velike crvene ribe u prostoru Što su te crvene ribe sa velikim svetlim očima to znaju samo oni u Rusiji. Žurite u propast Mi gradimo i dižemo TVORNICU DUHOVÁ
Реч као почело
Иван Гол
Париз
Покушај нове поезије Експресионизам, Лунапарк из картона и садре. са сним зачараним дворовима и људским менажеријама руше ce. Поседник вртуљка броји касу. Човек револуције обесио ce иза плота. Скоро, за један сат биће то место гомила летака. праха и папира. Експресионизам je прорешетана барикада. Експресионизам je пропали ратни лихвар: иревише, звезда ce продуковало за мир. Трговачке куће отказују иаруџбине. Патос je пao за 80%. братска љубав за 130% Експресионизам сликарства, онај нови младостил. није ce нажалост могао изважати: кубизам je нећ опскрбио суседне земље. Што сада? Што je мањкало ексиресиониаму? Форма! Ми смо људи и живемо од ствари, ми смо меео и живемо од меса. Форма = месо! Не завиди ce души y рахитичном телу. A штo je заправо форма? Четвероугласта као сонет, троугласта као класичиа драма, округли Шекспир и паралелом одушеиљени Витмен. Форма мора бити адекватпа, основна као упутрашњи и спољни израз времена. Данашња форма je окомица. Haine je време стрмовито. Ми ce крећемо ирема горе. Ми смо аероплани. У небодерима живе лифтови увек окомито. Телеграфски стуиови и антене и димњаци. Приближавамо ce ЗЕНИТУ. Ham језик треба да je стрм: стрм, узак, каменит као обелиск. Стрм као траци подневног сунца. Тврд. Pô. И пpe свега једнозначајан. јер телеграфски уред нема времена. да светлуца фразе: Струја je прескупа. Ми ексиресионисти знали смо и осећали те потребе. али их нисмо решили. Пре свега није ce следило лринцип једноставности. Језик je био силован и искурван, место подигнут до велике једноставности и чистоће. За израз новог осећања био je потребан прајезик. једноотавна, једнозначајна y метност! Уверен сам. да би Црнци доживљаје телефона и радија опевали много интензивније, адекватиије и природније негo ми. Наш језик je истрошен као иовац ол десет пара. отекао од патоса, слаб и млитав као реуматични развратник, Бехер му je уштрианао лек за леком. Из дана y дап снажап ocehaj Али заираво болеснику није ништа боље. Лирика мора бити једнозначајна. Може ли такав да буде неки европски језик који има y крви толико класика. Покушаћу, да певам y есперанту и очекујем од тога велики ужитак.
2