Zenit

Lady Himersonove pa dajie neka se jednom puca na Saturn. Pazile kratere loptaju sa mesecem pouzdan јв pirit i svesavršeni kamenobacač Hej hej Europa na škrabici za milodare hej hej EEEVROPAA

SAVREMENO NOVO i SLUĆENO SLIKARSTVO

Ljubomir Micić

Zagreb

Dali slikarstvo uopšte stvara novu kulturu iii je ono samo postulat kulturc interesantno je pitanjc. Ja nemam vremena doduše da ovde »dokazujem« jedno ill drugo ali otvoreno mogu reći, da je slikarstvo za me tek sckundarna pojava stvaranja i kulture. Njegova »stvaralaćka« uloga gotovo je nikakova i ono je samo odraz, Takav, kao odraz jedne starije epohe, b io je kubizam zapadnoevropski događaj još prc rata. Danas je on tamo oficielna umetnost. Kubizam nažalost u Jugoslaviji tek posle rata (kao da je to jedno te isto) treba u godini 1921. da bude dogadaj za sve osim nas. To nesumnjivo dolazi samo otuda (kao i sve drugo) što je naša zemlja sa svima Ijudima bez iznimke (pomanjkanje apsolutne individualnosti) u inferiornom položaju prema Evropi (ropska ovisnost). Ove konstatacije potrebne su pre svcga. Da nismo zenitisti, što znači; PRELOM: 1, superiorni stav prema dosadanjoj štićenici Madame Evropi, 2. posvemašnje negiranje i odbacivanje njene va njske matematsko fizičke civilizacije, 3. novovremenska afirmacija istočnometakozmičke ideje mističkog tipa NOVOČOVEKA, 4. vaskrs jugobalkanskog pratipa ČOVEKHEROJA u unutrašnjoj duhovnoj inkarnaciji BARBAROGENIA mi bi bezuvetno za poslednjc đve izložbe »Proljetnog Salona« u Zagrebu u protivnom imali jednu rec; slikarski događaj. Ali za nas slikarstvo (takovo slikarstvo) ne možc značiti događaj ili epohu pa makar to bilo u koje god vreme do danas. (Neka mi oprosti kubus maestro slikarski filozof i matematik g. Picasso.) U slikarstvu. kao dosada mogu naslati samo tehničke »revolucije« koje tek posredstvom »đuševnih« gledalaca probuđuju i neke metafizičke forme koje sa filozofijom i pesništvom mogu imati samo srodstva a ne bratstva. (Najvažnija je za nas duhovna revclucija.) Slikarstvo je umetnost drugoga a veština prvoga reda. Slika nikad ne prodire u dušu kao re č (pesma, drama) ili me1os (muzika od sevdaha pa do jazz-banda) ne uzvisuje i ne produbljuje kao filozofija. Ona je kraj svih napora uvek samo materialni deo a nikad čak ni materialna celina. Slikarstvo impresionizma deluje samo na oči, podražava ih i to u mirnoj perspektivi

»camera obscure«. Ono je odgovaraîo samo pnrodi, a svako slikarstvo dosada vezano je za nju i beziznimno počinje i svršava uvek sa oćima (u očima nema ni »revolucije« ni »filozof ije« ni »problema«). Ako je ikako drugačije, oči se dobrog gradanina odmah »bune« i njemu ne odgovara slika za kućni nameštaj (zato ima najviše aktova žena na svetu, jer to traži dobri masni gradanin). Dakle: slikarstvo je dekoraeija bilo od vajkada i biće u sva vremena, ako Impresionizam; prenašanje je vanjskog materialnog sveta kako se pričinja iluzija. Kubizam: unašanje je na dvodimenzionalnu površinu vanjskog materialnog sveta (u tri dimenzije) kakov jest a ne kako se pričinja i to u ograničenoj i zatvorenoj formi realnost (Picasso Braque), Sredstva; sivi tonovi, oštri bridovi ploha, masivnost, opipnost, kubus.* Zatim korak dalje, unošenje najživljih boja kao elemenât osveženja (F. Legér, A. Gleizes) te napokon deformacija bez obzira na predmet u prirodi na njegovu »težinu«, na njegovu »logičnu« i realnu organiènost, I ako je Roger Allard još 1912 rekao: »prvi. postulat kubizma je sredivanje ne naturalističkih stvari. nego apstraktnih forma« on to ipak nije jer sam kubizam kao savremena »priznata« manifestacija i sami slikari kao njegovi prvi »zanatlije« govore protiv svake apstraktivnosti. On je doista teîesni i materialni uvet eksistencije mnogo više kao slikarska p1 astika nego apstraktna »nova disciplina«. Ovde se opet naslanja futurizam jer ga je izdala njegova nemogućnost đ inamika (koja je u slikarstvu, bar onako kako su to futuristi činili, nemoguća). Spominjem i đadaiza m (nije bez uzroka) kome je uništavanje i negacija umetnosti konačni cilj. Ali zato na drugoj i gotovo suprotnoj strani kliučala je funkcija duhovnog stvaranja nove atmosfere i izražaja duhovnog kroz formu kao bitnost ekspresionizam otvorena forma = dematerijalizacija metafizika. Stvaranje širih novih svelova bez obzira na postojanje prirode kao prcdodžbe. Stvaranje kao vo lj a. Boja je u slici doživljaj simfonija. Forma sekundarna a primarno je ono duhovno-apstraktnoapsolutno i mistično sa đna duše —■ Kandinski. Ili: oseéaj boje i prostora kao sredstvo za izraz demonskih potresa srea i mozga, mesa i đuha, životinjskog i Čovečnog dubokog trzanja duše očaj unutrašnjeg sveta čoveka Chagall koji je možda jedini kao ekspresionista dao toliko željenu sintezu koju besomučno forsira zapadni kubizam i

Prva kubistička slika koja je razumljivo odmah i odbijcna bila je poslana od Georges-a Braque-a na »Salon des Independents« godinc 1906. »avec des petits cubes« kako ju je okrstio Matisse pripovedajući to kritičaru »Gil Blas-a« L. Vauxcellesu, koji je i prvi posle toga izbacio reČ »kubizam«.

11