Zenit

Eilo bi možda ovde vrlo nezgodno zapitati u irne »hrvatske kulture« što su radili hrvatski pesnici napr, za vreme rata, koji je vođen protiv covecanstva, protlv Slavena, sa Hrvatima i protiv Hrvata? Što su radili brvatski univerzitetski profesori i naučnici? Svi jedno te isto! Sluganili! Ni jedan glas protesta, bune ili révolté! Pevali su ropske himne i pisali livalospeve austrougarskim đeneralima i vojskovođama. Sve je bilo spokojuo u ime velike velike »hrvatske kulture«. Što danas rade ti isti hrvatski pissi i naučnici, što predstavljaju »kulturu« Hrvata koji još juoe nisu imali najprimarnijeg atributa kulture političku slobodu. Ni jedan glas protesta, bune ili révolté! Oni zdušno i podmuklo saraduju na obaranju bez svoje muke zasluženih kuiturno-politickih tekovina, oni strastveno saraduju u najsramotnijem atentatu na kulturu časti, srca i duše, koja znaci mnogo vise nego sve kravate »domaće tvornice rublja« ili homoseksualne pidžarne »Engleskog magazina«. Oni sadistički uživaju i podupiru vođu »naroda«, čija je politika rezultat samo jedne nekulture, politika koja je osnovana s jedne strane na mržnji i gramžljivoj egocentričnosti jasnog budalizma a s druge strane bazira isključivo na nekulturnim uvredama i pogrdama najkulturnijeg na Ealkanu srpskog stvaralačkog naroda. Zapamtite: mi nismo Hristosi i ne ćerno dopustiti, da Ijude do kraja popljuju i razapnu »kulturne« barabe! I najravnodušniji prema političkim mišolovkama i šoveno-nacionalističkim smicalicama mora u ovim časovima najveće hrvatske reakcionarnosti i degeneracije da se buni, da revoltira u imaginarnom »kulturnom centra« baš u ime kulture, u ime covecje časti u ime onih Srba, koji su u prilog kulture (obeščašćene po hrvatskim pelivanima), dali sve ujedno i za legiju umišljenih regionalnih i patoloških puzavaca. Bunim se i ja kao čovek u ime onih, koji su pred celim svetom zasvedočili kulturom ljubavi I heroizmom srca veliki energeticki imperativ i neosporno covečansko pravo svog kulturnog a po tome i političkog vitaliteta. Daleko sam od toga, da veličan uopšte našu kulturu. A ne želim se upuštati niti u poredenja niti u nizanje cinjenica što je vrlo lak posao. Ali nije zgorega da opet spomenem: kako je Srbin Nikola Tesla otkrio covečanstvu telegrafiju bez žica a električno oko ceka u pripremi triumfalnu primenu u životu zemlje. (Ovo je dosta da izleči holest »cultura croatiensis«). Ali, da se jedna fikcija jedna obmana, jedna proracunana papagajska laž kao što je »hrvatska kultura« narnetljivo i nama veša oko vrata kao katanac ili konopac vešala od istovetnih ljudi i da se bezobrazno suprotstavlja nekoj srpskoj »nekulturi« to mi ne ćemo ne samo za to, što smo übeđeni da su Srbi kulturno nadmašniji i sadržajniji za pedeset zagrebackih katedrala od Hrvata i po svojoj starini i po savremenosti, nego i za to što smo željni da istinski covecno i stvarno sudelujemo tek u stvaranju nove covecanske kulture. Za to ćemo se odlucno braniti od suradnje mediokriteta i podlili narnetljivaca i centralno-evropskih brabonjaka, kao što su to zenitisti i dosada činili. ü ime kulture i naše mlade rase tražimo, da se ovo patološko mahnitanje što pre zaulari, pošto preci svaki kulturni progrès. Mi smo dovoljno precistüi te leteće pojmove kulture i civilizacije, ali uistinu, nismo nigde u istoriji našli primera, da bi se nogativnost i destruktivnost nazivali kulturom te nevaIjalstvo lakirano kulturom a lišeno svih etičkih osnova, ili degeneracija nazivali civilizacijom. Mi nigde nismo našli, da bi u evropskoj kulturi (pa ni u poslednjoj klupi!) koja je gotovo sinonim bele rase, postojala i neka bezgrešna devica »hrvatska kultura«. Naprotiv, dobro znamo, da je svet podeljen samo u nekoliko kulturnih sfera, da postoji osim evropske, kineska, indijska i arapska kultura. Sve je to starije od otrcanih »hiljadu godina hrvatskog kraljevstva«. Neke su aktivne a neke su samo muzejski rekvizit

ili relikvija. Tako, mi nadalje znamo, da je Aleksandar Veliki Makedonski bio Balkanac (zato je i mogao raseći Glordijski čvor!) i da je prva kultura Evrope rođena u Heladi. Sve to na mrskom Balkans, čiju elementarmi snagu čuva još i danas srpski barbarogenije u svom velikom srcu i bistrini шпа. Baš na Baikanu postavljena je nekada prva kulturna granica između Evrope i Azije. Sve mi to znamo. A trebalo bi, da to naše znanje preuzmu i »evropske« papige, pošto bi time u korisnije mogle upotrebiti svoj inferiorni i snobovski automatizam. Evo, tu leže sva naša istorijska, progresivna i etička prava, da suprotstavljamo srpski konstruktivni balkanizam destruktivnom hrvatskom »evropeizmu«. Balkanizacija Evrope, naš je poziv i zapoved. Balkanizam je prasnaga dnevnog ognjišta prve evropske kulture, te kao sinteza mladoga divljega slavenizma i zreliE plodova klasicnog helenizma, pobedićemo duhovno u budućnosti snažnije, nego fizički u prošlosti i sadašnjosti. Srpski prilog čovecanskoj kulturi biće neosporno oznacen žigom ratsne balkanske kulture i nove balkanske civilizacije. A »hrvatska kultura«? »Urrraaa Obesićemo vašu perverznu kulturu Za ženske sešire u javnim kućama Bas kad budete u položaju puzavaca I smejati se ; ha ha ha . ..« »Hrvatska kultura« je vanbracno dete nenaravnog braka dresiranog majmuna i papige, cije je pravo ime i adresa preuzvišena gospođa Politura Imitacija de Kultura, Zagreb, »Hrvatska kultura« je švindl i veštacko nasledstvo onih, koji još i danas cuvaju nedeIjivost krune Sv. Stjepana. »Hrvatska kultura« je ljupina ili mućak svejedno kako hoćete!

sing-sing jasemo himalaju

Ve POLJANSKI

Zagreb

Autotaksi biće rekordno brze obiteljske grobnice 1000 kilometara u minuti. Verujte. Banke biće klanice. mozgovi prsnuće u horizontalan pepeo sarkofag. Jašemo na oblacima da hvatamo vasionske zlatne ribe. Vesele doktrine rasuše smehove u bolesni zvižduk lokomotiva. Plamenovi riknuše razorno u sumrak balavih univerzîteta. 2X2 = 4 evo vam vase Dona Logike. Übi ravno vas po čelu. Nîsmo ni mi übudale sipali slane stihove! Među nogaraa prošlosti cvale su orgulje u seni crnih mantija. Ritam paklenih novčarskih laži trese dusama nasim. Pa čemu onda da usfa naša ne zatrube veselje na Ekvatoru. Rušiti kameno groblje pasjih ulîca i fabrika korzeta. Trista mu eruptîvnîh stîhova, Advokati su rastegnuli njuske u smehove. Za grobovima jauču justificîrani kao tvorničkc sirene. a a a Grobnice nîsu lade kojima se ulazi u crveno more oganj. Duboko je zasekla ranu halapljivost bestijalna î otrovna u čovekovo telo! Pazite Mirno san snevala tri pesnika luda Lava miriše Svîraju antene srartne skokove zelenih semafora Stravom raskidani izleteće vagoni iz ovîh tracnîca HRSS—K