Zenit

vira i divljim udaranjem u bubanj, Imena tih odlučnih mladih zenitista gdumaca moraju biti ispisana i podvuëena : D. Herjanić, J. Klek-Seissel, gđica Kranj č evi ć, Z. Megler, V. Pilar, D. Plavšić ml. i M. Šen. Naročito se mora istaéi mladi Josip Klek, ciji vanredno efektni plakati, nacrt scene i izvedba kostima u bojama od papira, zadiru mnogo dalje od običnih pokušaja koje druge vrste, a kamoli ove zenitističke. U ovom broju donosimo reprodukcije dvaju zenitističkih kostima (izrađenih po uputama Lj. Micića) i zavesu pozornice koju je učinio taj mladi i veoma daroviti zenitista kome je tekar - l8 godina.

KOLA ZA SPASAVNJE.

KOLA ZA SPASAVNJE. Zenitistička barbarogenika u 30 cinova, izdanje »Zenit« Zagreb 1922. od koga naša uprava ima još samo nekoliko prîmeraka, II. izdanje, preporuča se svima onima, koji žele znati što je zenîtîzam i što je nova umetnost, da se samî uvere kako je lažna sva ostala pornografska literatura u našoj zemlji. Knjiga je dokumenat savremenosti i vesnik buduénosti u kojoj nema ni plaça, ni suza, ni očajanja, ni sentimenialnosti, ni literature ni fraze. Knjiga je puna urlika, bune, protesta puna mladosti, žilavosti i prve balkanske divljine u našoj književnosti. Cena knjizi 10 dinara i šalje se putem uprave »Zenita«, samo uz unapred poslani novae.

Lj. MICIĆ NA ESPERANTU.

Lj. MICIć NA ESPERANTU. U poslednjem broju velikog esperantskog časopisa »Esperanto Triumfonta« izašao je članak Lj. Micića »Conrad Yeidt i film kao projekcija umetnosti« u prevodu S. Živanovića. HRVATSKE PARODIJE.

HRVATSKE PARODIJE. 1. Prigodom dodeljivanja Demetrove nagrade, doneo je »Obzor« referat o dobitniku i popis »dela« koja je napisao. Među njima našli smo i jedno pod napisom »Hrvatska parodija«, Doista, slagač ili pisac ni je promašio, pošto je dao najtačnije mišlenje o piscu, koji ima navadu pripovedati, da ga je i »Zenit« zvao na saradnju, ali da je to on odbio. Doduše, ta imaginacija o pozivu je vrlo karakteristicna po tog pisca za tržište, tim više što je to jedna ordinarna laž i mistifikacija. Ako je to učinio u zabuni koji bivši saradnik »Zenita«, bez urednikovog znanja i odobrenja (što je moglo i polaskati g. Krleži!) zato ne treba »slavni« pisac da pravi sebi ovakovu neumesnu reklamu na tuđi račun. 2. U istom broju »Obzora« bila je jos jedna vanredna stamparska greska »Svodbeni let«. (Rec »svodbeni« dolazi od reči svoditi!) To je po pričanju naših novina neuspela drama onoga pisca, koji se dugo vremena potpisivao u »Novostima« »Vaš devotni rob«. Inače je u glazbenom zavodu otvorio zavod za ljubavna pisma. Neznam, da li je pisac još i danas naročito znatiželjan, sto će Ljubomir Micić reci na njegovu »dramu« koja u to vreme (oko 1920. g.) ni je imala ni aeroplana ni konstruktora kao protagoniste. (Siromah progutao je i te pilule iz »Zenita«!) Po autoi-ovom pricanju bio je glavni junak lecnik koji umire kao trut pošto je osvojio ženu koju je (Oh kako otrcano!) I zbilja, taj »Svodbeni let« (Tada je pisac čitao »Život pčela« od Materlinka i dobio inspiraciju s papira! Talijan po imenu Traverzi ima takode »dramu« kojoj je napis »Svadbeno putovanje« ! ) bio je izvoden u Narodnom Kazalištu. Videli smo svu golotinju ovog pisca, koji se nastojao pomoću drugih pisaca da spase i održi u književnosti (Ibsen, Psibiševski i tma drugih feljtonsko-donhuanskih pomagala!) pošto smo ga već 1921. g. putem »Zenita« javno ispisali iz književnosti kao stvaralačke umetnosti. Paraziti imaju vecnu ambiciju da budu životodavna stabla. Begović je najbolje ocrtao sebe u pilotu Mariu, koji je njegova slika i prilika. I ako je taj »tip« besprimerno slab i đacko-diletantski, »drama« koja se svrsava u prvom cinu)

dobro se bar naslućuje onaj koji sišući krv stvaralaca žive parazitskim tuđim životom u životu i u celokupnom njegovom radu. Upravo smo dirnuti onom nadrifrazeologijom u »drami« kao i režijom, ko ja namešta scenu tako, da nam se ci ni kao da smo pred izlogom pokućtva »Bothe i Ehrman«. Možda reziseri našeg pozorišta i dobivaju u trgovinama za pokućtvo svoje »umetničke« inspiracije? Možda je tatina kci zaboravila, kod svog prvog nastupa, da nam ponovi tatinu pesmu sa nezaboravnim svršetkom, (koju je nekada gromko deklamovala u Becu!) »Svi će Dalmatinci izginuti za Habsburg a«. Svakako je propust, da to nije učinjeno kao prolog ovoj svodbenoj »drami« jednog zagrebačkog piscapelivana, ci ji se anonimni stihovi rnogu cuti i u zagrebackim barovirna, kao »N aša mala Ancica, nezna sto je slamčic a«. (Dalje pitajte one koji su bili poskakljani! . . .) Pita se napokon, kada će ovaj autor »Lake službe«, koji je u njoj nazvao jednog p sa imenom ruskog kneza Nikoiaja Nikolajevica, biti odlikovan, kao sto je odlikovan i njegov drarnski takmac Prejac koji je napisao proslavljenu operetu »Za kralja i dom«. Alal im vira, ovo je doista vise nego tragično ovo je smešno i saljivo dovoljno za groteskni siže. Možda bi g. Benešić hteo posle ovoga uspeha davati prvu dramu Ljubomira Micića, »Na obali života«, koju je čitao 1915. god. a napisana je kad jo piscu bilo 19 godina? 3. Pod ovaj napis spada i jedna nadasve komična »kulturna« pojava - »Glazbeno drustvo intelektualaca«. Hm! Možda je sve ovo društveno glazbalo sirotih praznoglavaca, pošto nam intelektualna muzika odaje »glazbeno« odsustvo mozga a »intelektualno« delovanje rnaöje muzike svako odsustvo urnetnosti. Ovo sve zajedno spada u »filozofiju« »Universuma«, kao poslednju klupu neizbežive hrvatske »kulture«.

CENTAR KULTÜRE.

CENTAR KULTURE. Prokleta kultura! Ko će o čem zagrepcani o kulturi kao baba o ustipcima. Tako i redarstveno ravnateljstvo izdajući neko saopštenje, smatra za potrebno uneti u svoju stilizaciju i ovo : »... konstatovana je zalosna i po grad Zagreb kao centar kulture ružna i pogubna, te porazna cinjenica . . .« i t. d. Eto vraga i redarstveno ravnateljstvo! Pa do vraga, mora nešto biti »na stvari« kad svi govore o »kulturi«, Čini se ovo: bolesnici uporno govore samo o onome ih najviše boli ! Da ni je ta »kultura« nešto slično zaraznim bolestima? Bili gradski fizikat u sporazumu sa zenitistima otvorio jedan pomicni laboratorij za ceplenje protiv srednjo-evropske bolesti t. zv. »kulture«? Da se možda ustrcava zenitizam kao balkanski protuotrov, ako veé ne stara istina o istinskoj našoj nekulturi koja boli i koja je samo bolesna imaginacija i fiksna ideja? Uostalom, mi ne možemo sve ni znati : možda fakticno postoji neka »hrvatska« kultura i »centar« kulture, ali neka se vec jednom »sa nadležnog mesta«, pa makar i sa sträne redarstvenog ravnateljstva, izda službeno saopšenje - š to je kultura da se razumemo. Jer bogami ovako preti revolucija nemirnih duhova protiv te neizlečive bolesti: »kulture«. Doista: u Zagrebu lakse je biti »kulturan« nego pametan ili lud! Lakše je biti vođa naroda nego samo - kulturan öovek !

AN UNSERE FREUNDE IM AUSLAND

AN UNSERE FREUNDE IM AUSLAND. Die Bedaktion des »Zenit« wird öfters benachrichtigt von ortigen Besuchen verschiedener »Zenitisten« aus unserem Staate S H. S. Indem dass nur unsere Feinde sind, die uns zu Hause. beschimp fen, und im Auslande den Zeniüsmus als Empfehlungskarte und »goldenen Schlüssel« benutzen, ersuchen wir unsere geehrte Freunde nic ht verschi edenen liter. künstl. Hochstaolern. Wir können nur jene verantworten welche eine besondere Karte oder Brief unserer Redaktion oerweisen können.

BOSIVA-FILMOVr su nosiocl kulture!

„BOSIVA-FILMOVI” su nosioci kulture Ï

zenitizam bori se protiv evropske paralize