Zenit
iskrivljene glave nemačkih ekspresionista. Film razglednica ili film panorama. Baby Peggy kao cirkuski klovn film je detinje gracije i grotcsknosti posto sve čini sasvirn »kao velika« Ova simpatična balavica sa svojim dresiranim psetom zaslužuje vise hvale od nepismenili romanopisaca, dramatičara i pesnika u našoj zemlji. Lov psa i belog misa po sobama njezinog filma veća je senzacija od celog godišta naših štampanih knjiga. Režija nadmašuje svu istoriju Hrv. narod. kazališta u Zagrebu. Kraljica oblaka (Olimp-Kino) Film lepe cirkuske akrobatkinje. Film ljudi onakovih kakovi jesu a ne literarnih tipova ili ljudi kakovi bi trebali biti. Ljudi sa velikim manama i velikim vrlinama. Film onili koji su u strujanju života. Ko zna kuda nose struje i ko zna gde se može biti velik čovek. Otkud samo Americi toliko dobrih filmova'4 ütkuda tako mnogo dobrih i velikih umetnika? Možda je amerikanski film i najveća amerikanska umetnostl Možda je film amerikanska narodna umetnost? Kao obično i u ovome filmu deluje ceo i kompletan život: ljudi, deca, životinje, priroda, nemani, strasti, čovekove mane, predrasude, vrline akrobatska moderna tehnika, padobrani sve u izmeni komičnog i tragicnog života. Grladys Walton je opet za nas nova umetnica dobrih očiju, uzburkanog temperamenta i čovečne vrline. I jedan divan decko kome ne znam imena. Cini se da naši bioskopi svaki amerikanski film nemilosrdno kasape i seku sto granici sa trgovackim bezobrazlukom. Dva teška protivnika. (Olimp-Kino) Divni Hari Karej! 1 ovde je čovek koji je stradao i patio za drugoga i ovde se bori za druge ; sa osmehom velike dobrote i pokretima duhovite ležernosti. Projekcije jasne. Slike i režija matematski precizna. Kažnjenik kaznione Sing-Sing (Metropol-Kino). Nije prvoklasni amerikanski film. Zahvalan siže svakako jaci je i od glumaca i rezije. Mnogo neuverljivosti oduzima filmu onu ustaljenu vrednost dobrih jakih ameriekih filmova W. Harta ili H. Kareja. Indijska grobnica (Metropol-Kino). Po drugi put pod posve rdavim i iskrivljenim napisom. (Da prevađac nezna našeg jezika, to smo već naglasili! Nemacki monumentalni film izrađen dobro i precizno bez velikih umetničkih vrlina. Vise je sve eksoticno panoramski nego vitalno umetnički.
Josif Kiek Beograd завеса зенитисткчког позоришта le rideau du théâtre zenitiste
ŠTO SU GENIJI?
ŠТО SU GENIJI? Na to pitanje odgovara nam bez muogo truda »Riječ« od 16. januara 1923., u uvodniku »O pozivu poslanika«. Evo, kako lako svako tako govori ü geniju; »oni koji se u životu države najbolje snalaze, kojî se znadu najlakše orijentirati i postižu s najmanjim ulogom sila i svojih i đržavnih najvise i najbolje, koji najsigurnije predviđaju, za svoja djela preuzimaju punu odgovornost, to su geniji.« Zato zenitistima i ide tako dobro u zemlji u kojoj se svaki poslanik drži da je genije.
Zenîtizam je izam par excellence. Onaj koji nam jedino odgovara (Ijudima). Kao što se čovek razlikuje od coveka, tako se i izam razlikuje od izma. Zenitizam sjedinjuje î prekuvava u sebi sve ranije, nadmašujući ih. Zenitizam magijski pojam vrlo jednostavan : kao Kolumbovo jaje. Da, trebalo ga je naći. Mi smo ga nasli.
Boško Tokin
(Manifest Zenitizma 1921.)
MAKROSKOP
PET KONTINENATA.
Svetska antologija savremenog pesniétva od Ivana Golla na francuskom jeziku. Doista jedan impozantan spomenik našeg vremena. Sastavljač antologije' naglašava sledeća »estetska« merila iznad svega; »emanacije života, krikove zemlje : ništa drugo«. Za nas veli »oni su crnci Evrope, koji su nama potrebni« što nam se ne cini sasvim tacno. Za Evropu mi smo možda i nesto drugo i nešto vise nego njezini crnci. No svejedno; naše zdravo seme treba Evropa danas vise nego ikada. Goll je razdelio antologiju po grupama ovako A. Anglosaksonska grupa: Amerika, Engleska, Irska. B. Latinska grupa: Francuska, Belgija, Italija, Španija, Katalonija, Južna Amerika (?), Portugal, Gréka (?), Bumunjska. C. Germanska grupa: Nemačka-Austrija, Holandija, Švedska, Norveška, Danska, Finska. D. Slavenska grupa; Eusija, Poljska, Mađarska (? svakom se može desiti nezgoda!) (Jehoslovacka, Jugoslavija. E. Istočna grupa: Japan, Kina, Indija, Jevreji, Turska, Armenija, Indijanci jugo-zapadne Amerike, Crnci Afrike. Pet kontinenata dise na 116 pluća u ovoj antologiji. (Toliko je u njoj pesnika.) Pluéa kontinenata su pesnici. Pluéa svetova su pesnici. Pluéa naroda su pesnici. A ipak, ipak ne daju pesnicima danas ni disati. Pesnici su pluéa zemlje! èto u ovoj antologiji covecanstva nisu S. H. S. zastupani onako kako je trebalo, ima mnogo razloga. Jedan je od tih takode i taj, sto pisac ovih redaka nije znao smer antologije. Imao je saino veé štampanu reviziju nasih pesnika u rukama, gde su još sretno izvršene i neke važne promene. Nepobitna je éinjenica, da je »Zenit« doprineo najviše što smo ovako usli u čovecansku pesničku zajednicu, pošto je zenitizam veé treéu godinu aktivni učesnik u međunarodnoj mladoj i velikoj utakmici savremenog života i nove umetnosti. Ljubomir Micié zastupan je u toj antologiji sa Iragmentom br. 20 pod napisom »Reči u prostoru« iz knjige »Kola za spasavanje«. Zenitisticka poezija ipak je usla u zakljucanu Evropu i covecanstvo kao reprezentacija S. H. S., šestog kontinenta Balkana. Erednik »Zenita« predložio je sastavljacu, da se u Pariz sazove međunarodni kongres sviju pesnika zastupanih u antologiji, sto bi nesumnjivo doprinelo živom zbliženju i kontaktu sviju rastavljenih koutinenata i njihovih naroda.
zenitističko pozorište.
Nekoliko mladih ljudi svojom vlastitom inicijativom priredili su 16. decembra 1922. u gombalačkoj dvorani I. realne gimnazije svoje veče, na kome je glavni deo bila t. zv. zenitistička tac-ka pod imenom »Aeroplan bez motora«. Ta zenitistička tacka bila je sastavljena iz raznih fragmenata Micica, Poljanskog, Marinetija i Golla, kako se to najbolje činilo samim priređivačima. Nesumnjivo je bilo, da je do liaosa morale doći, ali on se bas publie! najviše svidao i ona je burnim i urnebesnim povladivanjera i zviždanjem pratila tu u Zagrebu neviđenu senzaciju. Hrabri mladi zenitisti nipošto se nisu dali smesti. Ustrajno i časno izvrsili su započeto delo, ko je je praćeno efektnim izmenama svetla, plesom, sviranjem vergla, barmonike, glaso-