Zenit

ECCE HOMO

Поноћ и четврт. Под монотоним а пустим сводовима, лампе уморно зевају етеричним светлом Један човек се наслонио на капију: неодређене старости. Одевен je у дроњцима. Зима шиба његово помодрело лице Он не успева више својим дахом да сживе укочене руке кроз широке рупе простих рукавица. Смрзнуо се. Као његова душа. Један белосветски ноћник npojypu певуцкајући неку одвратну пес му. Две мрзовољне проститутке, нафракане, стоје недалеко. Пуше. Разговарају тихо и огледају се за ретким пролазницима . Пажљиво посматрају непомичног човека, увијеног у маглу. Прва проститутка: Ко je онај одрпанац? Друга проститутка: Свако вече ... у исти час чека чека и толико пута узалуд. Прва проститутка: на богату милостињу? Друга проститутка: Јок сувише je поносан на неку жену Прва проститутка: жену? Taj бедник? (презриво се смеје). Друга проститутка: Дабоме—жену.... своју стару драгану.... још увек лепу (показује на човека) гледај : права авет она жена... хијена Ето. Сиромах и луд. Прва проститутка: А сада Друга проститутка: Чека— увек чека она обично овуда пролази... и чим га спази, шьуне му у лице. Прва проститутка: А он? Друга проститутка: Срећан je — увек срећан, кад добије нетто што je њезино na макар и пљувачку. (Дужа пауза) Прва проститутка: Идиот! Друга проститутка; Ecce homo! (Завеса) Превео А. Р.

Ruggero Vasari

Roma