Zenit

ЛЕЊИН

DE MORTUIS NIHII NISI BENE RED.

Лењинов интернационалазам не треба нарочит у препоруку. Он je најбоље характеризован непомирљивим раскидом у првим данима светскога рата са оним подр жавањем интернационализма, који je владао у другој интернационали. Официелни Еођи »социализма* довели су интересе отацбине, на трибини парламента, у хармонију са интересима човечанста, помоћу апстрактних извођења у духу старих козмополита. Како знамо, довело je то у пракси до потпомагања грабежљивости отацбине, помоћу пролетеријата. Лењинов интернлционализам нипошто није формула хармоније националног и интернационалног у самим речима, него формула једног инрернационалног и револуционарног деловања. Териториј света, који je настањен тзв. цивилизованим човечанством, посматран je као заједно повезано бојиште, на коме поједини народи и њихове класе воде међу собом једну гигантску борбу. Ниједно једино питање од важности неда се стрпати y национални оквир. Видљиви и невидљиви конци спајају ово питање успешно са туцетима појава на свим крајевима света. Код оцењивања интернационалних фактора и сила, Лењин je ослобођен више него ико други од националних предрасуда. Марксово гледиште било je, да су филозофи довољно објасиили свет и видео je свој задатак у томе, да тај свет преобрази. Сам он, тај генијални пророк није то доживео. Преображење старэга света je у пуном јеку тек у савремености. Првикојије на овоме пољу делатан, то je Лењин. Нзегов интернационализам je практична оцена историјских догађаја и практично захватање у њихов ток по једном мерилу које обухвага цео свет и по циљевима који се тичу целога света. Русија и њена судбина значе само један елеменаг у том огромном историјском хрвању, о чијем резултату зависи судбина човечанства. Лењинов интернациоиализам не треба нарочиту препоруку. Крај тога сам Лењин je у великој мери националан. Он се дубоко укоренио у новој руској историји, апсорбује исту, даје јој најпрегнантнији израз и постизава баш на том путу врхунац интернационалног деловања и интернационалног утицаја. На први поглед изгледаће неочекивана Лењинова карактеристика, да je националан. А ипак je она, узета у основи, сасвим разумљива. За вођење једног преокрета каквога никада није било, као што je овај што се одиграва у Русији, очигледно je потребна једна нераздвојна органична веза са основним снагама народ-