Zenit

Благо онима који су луди

Са далеких завејаних степа послаћу вам Поздраве несрећног детета Хиљаде година носим их на темену. Искуство je покрај мене прошло као Аутомобил зачараног банкара. Једном сам запао y блато. Жуто смеђе Мој ум беше бара млака вода, Под ногама ми још стењу лешине О, како je мрско и одурно јашити по љима. У најлуђем цику ja морам певати, Очи су ми од чежње искочиле. Ох, да мг je полуга до космоса, Ox, да ми je воз до вечности Па макар имао и разлупане прозоре. Само једном живот. Само једном трк око земље Пљујте по мени јер Ja hy ce борити. Презрите ме јер Ja Ку бити злочинац за друге, Одбаците ме јер Ja, ja hy вас одбацити. Када заспим Христос ће ме покрити. Ja знам. Моја река je вртлог љубави Још сам болан. Грчим ce. Још je нема успавана снага човека. Боле ме бог. Разрушићемо небеса: Много бића живе y мени И свако гледа са безброј очију О, ja ништа не видим. Када Ку све видети? Ko ће из мене исећи моје болесно срце? Ха, анатоми ! Који сме ? Ko ће ме опити? Ха, крчмари! Што ме не убијете људи? Ха, злочинци! Здравље снага живот љубав Живот Зенит Доћиће ja знам. Мора. Мора ! И то велика прекоокеанска мора Вера ме разапиње. Чудо. Нада рује ко црв Ja hy да полетим За крв људи. За све. За људе !

Војислав АВАКУМОВИЋ

- Београд/Земун

IШШ D. D. ZAGREB