Zenit

НАШ ЖИВОТ JE ВЕСЕЉЕ*

Онога тренутка, када сте саознали сву негативност досадањег живота, ви морате учинити одлучан скок. Треба ce отрести свега што везује за прошлост. Треба заузети антиподан став, са вољом која прети ерупцијом. Каква je то негативност прошлости? Људи нису свесни своје одговорности. Атмосфера je мочварна, кафгшантанска или кабинетска. Људи су прожети закукуљеном душом, a образи ce шарене због дебеле наслаге шминке. Деца долазе на свет са шменком, И y томе je криза, што су деца по рођењу безлична. Одвише ce познаје, да je људска прошлост, прошлост животињска. Још данас ви пасете траву ! Њушке су обрнуте ка земљи, гњура ce по блату и баруштиеи, a леђа су сломљена под тежином света и живота. Не! Притиште урођена глупост и неумешност. Доста je спознати, зашто ce људи боре? Зз личности - не за идеју, за профит —не за себе. Јер онај, који истински воли себе, воли целину, ради за себе, само као за део целине. Ko ce бори за идеју тај ризикује, a ризикује јер воле. Смешно je питати, шта нам доноси борба? Прво треба бити с тим на чисто: морамо ли ce ми борити? Ако морамо, онда je свеједно, што нам доноси наша борба: личну корист и углед, или општи презир и штету. Борба сама, тиме што постоји, јест добро. Без обзира на ближње и прве резултате, крајње последице су увек благотворне. Ми ce морамо борити! A зашто ce морамо борити? Једвоставно зато, што нисмо задовољни са данашњим и досадашњим резултатима људскога рада y животу и y уметности. Ситно, закулисно бунтовање није часно и није ефективно. A ми деца Истока и Балкава одвише смо дивљи и бунтовни, да би могли волети борбу, која je закулисна и нечасна. Ko ce неефективно буни, гризе самога себе. Ако ce сами не униште побринуће ce да их униште други. Наша борба нас задовољава, чини нас веселим, крепким и свежим. Наша борба са осмехом на уснама, наша je главна врлина. Ми ce смејемо, јер смо млади и здрави. Ми смо искрени. Чему да плачемо ? Зашто туговати ? Ми верујемо y победу. Доскора, биће на свету само ових, који he нас волети. Да ли je то мало бити насмејан и крепак y време, када стењу милијони? Сви стрепе пред сутрашњицом, Боје ce: што ће им довети следећи дан, a што друга ноћ. Али, ми ce радујемо ноћи исто као и дану. Знамо, да су потребне и клетве због мржње. И крвава комешања, и немоћан гнев свих оних, који осећају своју скору смрт. Свесни смо, да носимо добро и велико до данас ненадмашено, y нашој земљи. У звездама неба и y звездама земље уписана je победа зенитизма. Не бојте ce, зенитисти су и y победи велики!

Маријан МИКАЦ

Београд

* Аутор није био весео, кад је ово писао

ПОВОДОМ РЕВОЛУЦИЈЕ

Госпођо! У Кијеву, бацио је добри руски народ са куће великог индустријалца Бродскога, на калдрму кроз прозор, сем покућства и гувернанту. Али канарца су брижно сачували y кавезу! Мислите мало о томе мала жута тичица изазвала je неке осећаје попут самилости, али човека су бацили кроз прозор. Дакле, морало je да буде самилости, али изгледа, човек je није завредео, Баш y томе и лежи оно страховито и трагично. Госпођо! Зар сте уверени да с правом захтевате, да би ce са вама имало поступити као са човеком, пошто сте ce ви сами целог свог живота владала према човеку без милосрђа, без самилости и нисте y њему видели равноправно биће! ? Ви пишете писма, ви сте учени, a ваљда сте читали и књиге y којима ce оцртава живот жужика. Шта ви можете да тражите од њега, коме нисте хтели побољшати живот, и ако сте добро знали, како он живи, A сада, он je ваш живот окренуо на горе и присилио вас, да једноме човеку пишете писма пуна очајања, са руком која дркће од страха. Пишете човеку, који то бисте требали и сами да знате неће отерати вашег страха и не he ублажити ваше очајање, о не ! Одмазда je природна. Ми живимо y земљи, y којој су људи до данас били бијени, бичевани нагајкама, ударани штапом до смрти. Живимо y земљи, y којој су ради забаве ломили ребра, тукли образе, y којој силовању људи није било граница, y којој су начини и тортуре многобројне до одвратности, до сулудог срама. Народ који je васпитан y школи што личи једној тривијалној слици паклених мука, народ који je васпитан шакама, бичевима и нагајкама не може да буде меког срца. Човек, који je y надлештвима гажен ногама, биће саособан