Zenit

и опанак на врх крста Саборне Цркве (или обрнуту главу на човеку, како то чини Марко Шагал), па ако je та идеја на слици успешно н сликарски решена, та слика може да представља првокласну уметничку вредност. Дакле, свака слика je засебна природа, и ван њеног рама не треба да ce лута. Не треба да ce тражи, да ce испитује, да ли je на њој насликан кoњ (и да ли има реп на правом месту) или човек, змија или досадни женски акт. Сва та упоређења са површном природом и истраживања природне тачности, односно и могућности, све то, за слику je од споредне важности. За слику су важни основни принципи на којима почива сликарство, Они ce y главном могу груписати формално y три групе: 1) форма 2) боја 3) простор. У оквиру ова три најглавнија елемента и y овим границама креће ce сликарство уопште, a нарочито ново сликарство. Оно ce je најзад успешно еманциповало од сваке литерарности и историје, од сваке фотографичности и аматерског копирања. То најбоље доказује арбос-сликарство, како ево по први пут крстим зенитистичко сликарство, представљено на овој изложби са сликама Јосифа Клека. Арбос-сликарство je најуспешнија економија материјала, рада и дејства. Ни на једној палети не може да буде овако живих и овако ефектних боја, као на нашим арбос сликама, које пружају најчистије форме, као да су резане y мермеру или стаклу. (Арбос je кратица, која означава материјал зенитистичког сликарства; АРтија БОја Слика). Можда неће бити згорега, да још напоменем, како je једина музика одвајкада лишена свега неуметничког баласта. Музика je једина уметност која je остала доследна y својој уметничкој природи. Музичар веже тонове и звукове, даје ритам и динамику a све то заједно чини мелодију, која y нама производи екстазу. Па никада, нико сс није позивао на природу, јер следствено многобројним примедбама које сам чуо и прочитао, и музика би била осуђена, да репродукује рикање волова, рзање коња, или плач Марије Магдалене пред ногама Христовим. Зар, да то буде уметност? Сви признају, да je опера уметност, (сем зенитиста!) na ja вас питаи по пређашњој логици, да ли сте игде чули y природи музику Кармеп или помамне дивље ритмове, односно музичке парадоксе Мокрањчевих руковети? Или, где сте y природи видели, да ce љубав изјављује певајући и на онако накарадан начин, како то чине оперски певачи? Но вратимо ce сликама, сликарима и уметности y опште. Уметници дивно вежу небо са земљом, срце са срцем, душу са душом, Достојно je и праведно јест!

Љубомир МИЦИЋ

Београд

Јо Клек Београд Нацрт за Зенитеум

Jo Klek Belgrade Maquette du Zenithéoum