Zenit

НОВА УМЕТНОСТ

(Конф еp енција одржана на отворењу прве међународне изложбе y Београду, 9. Априла 1924 - La Conference de L. Mitzitch au vernissage de la I. Exposition internationale de l' art nouveau à Belgrade 9. Avril 1924)

Значај прве међународне изложбе нико не би могао порећи или потценити a да не буде смешан, односио сажаљеван. На њој су заступљени сви уметнички правци последњих двају деценија, и ако не са свима својим покретачима, али y највећој мери са добрим и најбољим представницима. С друге стране, значај ове изложбе je и временског карактера, пошто ce први пут даје могућност свима, да виде радове нове уметности y оригиналима, непосредно, a не као досада, преко несавесних посредника и епигона. Они, одлазећи y иностранство на булеварска провођења и кафанско спавање под именом „студија“ увозили су и имитовали кичеве из трговачких излога. Све то они продају y својој наивној отаџбини, под спасоносном марком „модерна уметност*. И одавно тако, ми смо y положају једне европске колонијс, y коју је увоз кулгурних отпадака неограничен и законом незаштићен. Наш покрет и наш труд учинио je бар то, да ce тај положај измени a таква криумчарења сведу на праву меру и границе y које спадају. Уверавам вас, имали смо неочекиваног успеха, a имаћемо га још и више. Тек после зенитистичког покрета, може ce са сигурношћу тврдити, да ова земља није ничија културна колонија, a нити хоће то да буде. Ми стојимо на бранику и будно ћемо пазити да прсти криумчара буду краћи a њихови походи на ћабу што ређи и безначајнији. Истина, они су увек y већини. Потпомагани су од друштва и државне управе, чије културво васпитање зарезује ретко када y старе лексиконе a камо ли уметност, о којој ce зна толико, да постојн (по чувењу!) и да су ce писале дебеле књижурине о Микел-Анџелу или Рафаелу (који je по вестима неког новивског „критичара“ баш неки дан умро!), о Рембранту или музејској грчкој скулптури „која je ненадмашива по својој лепоти и естетици." Даље ce није дошло, a ми нови уметницн, све последице грехова сносимо на својим леђима. Али „Зенит“ je учинио толико вратоломних скокова, па и ова изложба значи најновији вратоломан скок. Београд je доживео и ту сензацију, да му баш „будале“ зенитисти приређују прву међународну изложбу упркос дилетантских мафија и зенитождера. Да je ова изложба отворена, то знају y овај час, y свим културним земљама сви они, који звају за „Зенит“ и зенитизам. Тај број ннје мален и већ данас нема ниједне културне вароши или центра, који не би знао, да су и Срби дали један балкански уметнички покрет међународног значаја. Ништа није чудновато, што велике библиотеке и читаонице y Њујорку стално примају „Зенит" по жељи својих посетиоца a исто тако велики музеј и галерија уметности, y далеком Сан Франциску. Нама je свеједно, да ли то звучи некоме претерано и свеједно наи je што ове стварне чињенице изазивају хистеричну завист и непријатељство наших мрзитеља и противника. Ваша мржња за нас je храна, јер само велике олује проузрокују и велике таласе. Признајем, да ce пред вама налазе обсшене слике, које нисте навикли гледати својим очима и које изазивају чуђење. Ове слике немају никаквих написа, пошто je то од споредне важности. Оне су означене бројкама као и људи именима. Њихова регистратура je потребна али не и номенклатура, која обично заводи гледаоца y заблуду. Сви гледаоци, одмах по напису траже „садржај слике“ или „шта слика представља." Свега тога нема овде. И нема сумње, на први поглед, изгледају вам све слике једнаке, све као да су исте, као што нама изгледају да су сви Јапанци једнаки и ако они имају сваки своју физиономију и своју анатомску грађу. Радо признајем, врло je незахвално a готово и немогуће, да вам објасним све слике y оквиру ове конференције. Али ja сам дужан, да вам дам општа упутства, како да их посматрате, ако сте то имало вољни, да примите са моје стране добронамерно. Опет напомињем, немогуће je одмах ући y лавиринт нове уметности из разлога, које сам већ напред споменуо. Да ce може разумети виша математика, потребно je ипак знати основне принципе опште математике, која ce такође креће y области апстракције. И ако ви сви можете да сватите једну геометријску апстракцију y простору, т. ј, да ce два паралелна правца састају y бесконачности, онда вам неће бити тешко да посматрате ове слике које су такође решаване y простору, које су ради тога реалне a по својој анатомији надживотне природе. Први услов je, да не упоређујете ове слике ни са једним виђении предиетом или објектом из природе, пошто je ово изложба слина, a не менажерија или изложба ужичких производа, Исто тако, ово није ни „пола риба a пола девојка″ са Малог Калемегдана! Од сликарства нипошто не треба тражити више, него што оно може да да. На сликама треба искључиво да ce тражи само сликарска виталност и ништа друго. Што год ce прохтело уметнику да слика, њему je допуштено. Слободно одабирање и стварање, његово je апсолутно право. Све што постоји y уметности, y животу, не може да постоји ван природе. Све што je y природи, све je природно. Зато je и нова уметност природна! Сликар може да наслика