Zenit

Свако јутро свирам

Нисам бадава играо лудило По овоме свету, Успео сам у лобању да наместим машину Која мисли. Шта мисле моје водене очи Гледајући овај вашар историје То само ja знам. Доугови моји Што разлевате по улицама Пекинга Младу крв Чујте! Вас волем и вас молим Пружите ми вашу жуту руку Да не погинем од стада Да ми не пукне овај крвави центар Што ме свако јутро буди и зове На нов подвиге умирања. Шарено лудило свирам зубима Пљујсм на сунце Да помрачи. Груди мо je, О моје груди већ труну Јер ваздух наш трује и убија На здравље историјо! На адравље!

Бранко Ве ПОЉАНСКИ

Париз

Moholy-Nagy

Говор Километарски

Бископска брзина Филм Највећи проналазак свих времена Гледање северњаче, мисли министарских седница „Телеграфско гледање и бежична телсфонија" Страшила прогреса и будућности Радиофилм фотографског говора 1929-1925-26-Берлин—I. депеша Вулкански кратер улазя у земљину језгру Кључа на платну Гигант Барбарогеније Едектромотор светли без жица Пишем Зениту. Видим Јулија Цезэра и Александра Великог Гејзир гледам у Сплиту Говоре Марсовци о радију и филиу Елеватори су пропали у утроби брода И напуњају вагоне Нема их Убило их време Убио их човск Диже их човек знаде Он Барбарогеније Гледам говор Чујем време.

Андра Јyтронић

Сомбор